Agrarna politika

плана. Они су најзад нашпли на разумевање у самом минкстарству Пољопривреде, алн ипак још нису прешли на стваран пропагандистичкп и организаторски рад у народу. «Содиална агрономија» и шољопривредпи менталитет« остају још увек идеали будућности. Ветеринарско стручно-сталешко удружење (основано 1921) изишло је из сличннх старих организадијз. у Србији и другим покрајинама, као и шумарско. Синдикални покрет полопривредних радника се појавио одмах после рата, али њега у главном впше нема: један разлог је прилично спроведеиа аграрна реформа, али има и других, који су содиалне и политичке природе.

11. Пољопривредне коморе.

Ни синдикати, као ни задруге у опште и специална удружења, још не претстављају пољопривреду у целини. У тим организацијама долазе до изражаја или поједине економске функције или поједаши редови пољопривредника. У синдикатима и удружењима нарочито г прву реч воде богатији људи, који често лично не раде и чак не управљају газдинством. Раније су то била господарска, аристократска друштва; сиротиња или није имала приступа, или је морала само да ћути. Право сталешко претставништво, слично ономе које одавно, већ у Средњем Веку, налазимо у занатима и у трговини, јавља се у пољопривреди врло касно. Најбољи облик за то јесу коморе, опште полузваничне организације свих људи који се баве једном привредном струкомкао главним занимањем, у овом случају пољопривредне коморс. Њих траже сва удружења, јер помоћу комора стају на равну ногу са осталим привредним гранама и добијају легитимног претставника и заступника пред државним властима. Прве пољопривредне коморе јавиле су се у Италији (1890), па у Пруској (1895), а одатле су се рашириле по Немачкој и у неке друге земље. Оне су одговарале и једној јавној потреби: да би регулисале односе у пољопривреди и радиле на њеном унапређењу, државне власти су морале пре свега да се обавесте о правом стању ствари од стручних лица и изабраних претставника.

У германским земљама, држава се неко време помагала са пољопривредним саветима. Познаваоци пољопривреде, постављени од владе или изабрани од извесних удружења, или једни помешани са другима, давали су савете, чинили предлоге, одговаралн на питања, или пак самостално подносили читаве законске гројекте. Нарочито нх је било у Аустријн и у Чешкој, скоро у свима срезовима. У Чешкој и Моравској, бирала су их пољопривредна удружења сваке

416

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИЗРЕДНИКА