Agrarna politika

опет све добити; 1911 повећати на 25, а 1914 на 40. За време Светског Рата, његов шеф Стамболиски јеу затвору, али после слома он долази на власт, као апсолутни господар.

За четири године, Савез је донео неколико важних рефорама (в, стр. 62 —63), задовољио је сељаштво, али је протпв себе ставио све остале друштвене редове: «од хајдука у шуми до благочестпвог Св. Синода», како је рекао Стамболиски. Нарочито су против њега билп Војна Лига и Маћедонски Комитет. Страни капнтализаи се такође осетио погођен. Државни удар се свршио с мало жртава, али је септембарски грађансни рат (1923) стао живота 25.000 сељака и радника. После тога је Савез стално прогоњен, ади он љубав сељака нпје пзгубио: не могу да забораве да су једном били господарп ситуадпје, и желе то поново. После несугласидаи депања, Савез је опет нашао своје једпнство према протнвнпцпма. 1

У Румунији, покрет је новијег датума: 1919 јавља се у старој Румунији „Румунска Сељачка Странка“, а у Бесарабији „Бесарабиска Сељачка Странка", више национална него сталешка. 1926, оне су се удружиле, под именом „Румунске национално-сељачке странке“, која је предузела борбу против старе и моћне либералве партије. Опозиција је дошла до врхунца у чувеном збору у Алба Јулији, где се стекло 250.000 сељака. У новембру 1928, она сама добнја власт. Поред политичких рефорамау смислу демократије, спроводи многе важне аграрно-политичке мере; уводи пољску полицију; доноси законе о задругарству, о вођењу државних домена и предузећа, закон о пољопривредном кредиту, о иољопривредним школама, о преносу својине обрадивог земљишта, о мелиорацијама, даје пореске олакшице сељацима, кредите и мораториум за њихово раздужење, и т. д. Национално-сељачку владу у овоме раду омета трострука навала огорчене либералне буржоазије, моћних мађарскнх мањина н бољшевика из Русије. Ситуација потсећа на ону у Бугарској 1923. Али је опасност за владу мања; нма више савезника у градовима, реформе су јој умереније, и западни капитал још није против ње.

Прилично су јаке сељачке странке у балтичким државицама-. Естонији, Финској, Летонији, Литванији и Латвији. У Естонији странка постоји од 1917 године: има 15.000 организованих чланова, и52 посланика (од 300). У Финској, сељаштво је било од увек слободно, те се покрет јавио прилично рано: 1905 године, у борби са великим поседницима и руским царизмом (чувено одрицање пореза).

1 Др. П. Киранов, Блгарското земледелско движете. Софија, 1927; 134 стр.

426

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА