Agrarna politika

1907, сељачка странка је добила 9, а 1917 26 посланика. У 1928 добила је 52, ау 1929 —6O мандата. Она је најмоћнија странка у парламенту, и готово стално је на власти, у 1927 са хомогеном владом. Располаже изврсном интелигенцијом и добром штамиом. У Летонији, сељачка странка има 16 посланика (од 100) и држи претседништво владе. Литванија је познала 'феудализам и царистичку владавину, па ипак се покрет прилично рано јавио: 1883, под вођством академске омладине („Варпаники“, звонари), 1905 у виду странке. 1923, Сељачком Савезу се придружише социалдемократи, и он доби 19 мандата, а 1926 22 (од свега 100): тако је до 1926 учестовао у влади и дао претседника републике. Оборен је крајем 1926 од фашиста и војске (Волдемарас). У Латвији се врло рано (1860) појавио економско-културни сељачки покрет. 1917 основана је политичка странка, и 1920 добила је 25 посланика од 150. Од 13 влада које су се до данас изређале, 9 су биле претежно сељачке.

У Аустрији постоји организација истоветна Reichslandbund-y. Она се чак сматра његовим чланом.Аустриски Landbund има свега 1112 месних организација, 250.000 гласова и 9 посланика у Парламенту (од 169), 7 листова и једну агенцију за обавештавање својих чланова. Његов програм је претежно економске природе, али је ипак 1929 одиграо значајну улогу арбитра у сукобу између националистичког „Хајмвера“ и социалистичког „Шуцбунда“. После тога су његови изгледи за будућност врло повољни. 1

У Западној Европи, мало где је дошло до образовања правих сељачких странака. Пољопривредници су удружени само у г,рофесионалне и економске-организације, а свој политички утицај врше преко грађанских и радничких странака. Међутим, у последње време се почињу и политички самостално организовати. До тога је већ дошло у Холандиј, Француској, Шведској и Норвешкој, и неким кантонима Швајцарске. Слаб је Савез енглеских фармера и Савез малих сељака у Италији.

У Холандији, сељачка странка је створена 1916 године, на поклич сељака Браата. 1925, странка je добила 44.000 гласова, а 1929 35.000 и једног посланика. Француска «аграрна и сељачка странка» држала је први конгрес 27 јануара 1929. Претседник јој је Флориан Агрикола. Програм је за републику, ва парламентарни режим, против диктатуре и против сваке револудије (с лева и с десна), за социални и међународни мир, против политичких партија, за личну својину (против комт-

1 В. програм странке и њен политички став у Билтену Међутр. Аграрног Бироа, 1929, I, стр. 24—34, и 123—132.

427

ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ