Agrarna politika

деце за рад (Француска); или 2) због великих поседа који се могу радитп једино помоћу закупа (Енглеска, Америка) или у властитој режијп (Немачка); или најзад, 3) што је интенсивност у раду тако велика да се морају узимати најамниди (Швајцарска, Данска, Холандија). Исто пптање постоји и у земљама друге групе, где нису потпуно раскинути феудални односи, али где постоје велики поседи за које су нужни најамници (Аустрија, Мађарска, Италпја, Румунија, Пољска).

111. Каппталпетпчка п сељачко-породична пољопрпвреда.

Због тога уплетања најамничког радног односа у свима европским и америчкнм земљама па ма какво стање било у погледу правних односа —ми бисмо радије узели за критериум аграрно-политичке географије чињеницу да ли се и у коликој мери употребљава у обради земље тпуђа, најамна радна снага. Ако је таква радна снага у претежној употреби, онда ту имамо капиталистичку (односно феудалнокапиталистичку) пољопривреду. Ако пак земљу раде претежно сами њени сопственици т. ј. сељаци са својом породицом, онда имамо сељачко радно газдинство.

Ова подела је згоднија због тога што често у једној истој држави ииа покрајина у којима преовлађује капиталистичка пољопривреда (северна и северо-источна Немачка), док у другима влада у главном сељачко-породична (југо-западна и јужна Немачка). У самој нашој земљи има крајева где скоро нема најамнога рада на селу (Србија, Јужна Србија, Босна), док је у другима најамни рад редовна појава (Славонија, Војводина). За аграрну политику у једној држави или у једкој покрајини државе је овај моменат од пресудног значаја. Сасвим други проблеми занимајукапиталистичку пољопривреду, а други опет сељачку или тачније земљорадничку.

У првој су стално надневном реду два проблема: својина земље и радничко питањг, а целом производњом доминира брига око нето приноса, око рентабилности посла. У другој је главно питање кредит (у циљу унапређивања обраде и у циљу погодније продаје), а производња има за циљ што већи бруто принос (за исхрану чланова породице). Једни калкулирају закупнину, наднице и цене; други се интересују за каматну стопу и за жетву. Једни прате берзанске извештаје; други гледају у небо. Једни желе „добру конјунктуру"; други моле Бога за „добру годину". Једнима је, речју, циљ рента; другима лични и породични опстанак.

Јасно је из овога да се сасвим друкчија аграрна политика мора водкти у државама или у покрајинама где преовлађује капитали-

КАПИТАЛИСТИЧКА И СЕЉАЧКО-ПОРОДИЧНА ПОЉОПРИВРЕДА