Agrarna politika
стичка или феудално-капиталистичка економија, а друкчија у државама или у крајевима које обележава сељачко-породично газдовање. Због тога смо ми аграрно-политичке проблеме поделили на оне који интересују подједнако обадва система: сама пољопривредна економија (производња, размена и расподела); оне који се првенствено тичу феудално-капиталистичке економије или пак сељачко-породичног газдинства; најзад на оне који се више тичу сељачке него капиталистичке пољопривреде (културпо-политичке мере, задружка и синдикална организација). Теже је извршити географски поделу међу земљама, јер често у истој држави налазимо и један и други тип пољопривреде. Дешава се чак да су у истој покрајини измешана сељачка газдинства са великим поседима.
Бећина аграрнпх политичара се данас слажу у томе да je тако добро, јер се корнсте једни другима, помажу се и допуњују. Сељади налазе на великом поседу школу за углед у
рационалној производњи и допунску зараду у празним данима. Каппталист или велики закупац у сиромашним сељацима добија радну снагу, у којој он иначе редовно оскудева. Корисност
ове измешаности, до душе, каппталиети подвлаче више него
сељаци, али је она несумњива у државама где аграрна политика још није толико развпјена да јавне установе пружају сељаштву оно што сада налазе на великом поседу (селекцпонирано семе, приплодна грла, огледна поља, савршене машине и т. д.) и где индустриска и занатска прпвреда није толика да може запослити један део сељаштва за време зиме или у неродној години.
Државна аграрна полптика мора предузимати обадве врсте мера: ене које одговарају капиталистичкој економији, као и оне које одржавају ипомажу сељачко породично газдинство. Али она обичко нагиње више једном или другом систему. Равнстежу је врло тешко одржати, маколикода се теориски то препоручује и исповеда. И све је мањн број незаинтересованих аграрних политичара, који проповедају ту у пракси немогућну равнотежу. У теорији, данас узима маха гледиште да аграрна политика мора већи део својих напора да посвети сељачком породичном газдинству, јер његово одржавање и јачање више одговара општем интересу. Као што социална политика има у виду у првом реду раднике, тако аграрна политика штити и помаже на првом месту земљораднике, т. ј. оне који сами раде своју земљу, и стара се да и од пољопривредних радника начинп земљораднике.
У томе погледу постоје разлике међу државама. Негде званична аграрна политика повлашћује земљопоседнике, и то су земље са високим заштитним аграрним царинама; Сједињене Државе, Немачка,
52
САВРЕМЕНИ АГРАРНИ ПРОБЛЕМИ