Agrarna politika

цита, а среће се к данас у руским степама и у Спбиру, у Пољској и у Амерпци. Нз Балкану, двојачење је скоро потпуно ишчезло, осим у неплодним планинским пределима, а трећачење је редовна појава. Где има доста слободне земље, напушта ее после извесног времена цело до сада рађено поље, и нрелази се на друго, тек спаљено или искрчено. Г. Симон Загорски оптужује тропољни систем за честе глади ко;е су пустошиле Русију. 1

Али кад је случај обрнут, т. ј. кад је људи много и земље мало, не може се остављати бескорисно читава трећина земљишта. Онда се све стално ради, али се зато мора ђубрити. Ово чини да се развија сточарство. Тропољни систем не престаје, али се сада једна трећина засејава пићним биљкама, које служе за сточну храну. То је ипак нека врста угара, јер се земљиште мање исцрпљује, али не више црни него зелени угар. То i е .попуављен туопољни систем, који се у немачкој пољопривреди практикује већ хиљаду година, а у нашим крајевима само на напреднијим имањима. Овај систем производње сточне хране исплати се само у близини великих градова и онде где су цене сточних производа, подложних квару, веће него житима. Још једанкорак напред, то је употреба оранице за производњу поврћа, шећерне репе, кромпира, дувана и других индустриских биљака. Поље се дели на више комада (четири, шест, одн. девет), и рад је много већи. Ливаде су све мање, јер отпатци од оних биљака служе за исхрану стоке.

Ту долази и т. зв. зелено ђубрење: иетина земље засеје сс детелпном (чпсто нли стрњпком), и тако за пет, десет пли петнаест година пређе детелина иреко целог имања. Благодарећи њеној особини да узпма азот из ваздуха* она земљиште богати овим за житарице нужнпм _ састојком. Овај систем има над обичним тропољним и то препмућство што не допушта да се на њпвама развпја коров. Уништавање корова се постиже још и машинскпм сејан.ем на редове и специалним прашење?Ј, окопавањем. и т. д. То све захтева не само врло много рада, већ и улагање капитала у зграде, справе, машине, стоку, ђубре, одабрано и приправљено семе, и т. д., једном речи, веће производне трошкове. То пољопривредник може издржати само ако суцене пољопривредним производима висске аиндустриским артиклима и радкој снази ниске. А ово је случај само у земљама где су градски центрн многољудни и индустрија развијена, те се животне намирнице траже у велнким количинама.

Пашњаци су се дакле све више моралн претварати у оракице, црни угар морао се укинути. Али то је јако исцрпљивало земљпште.

1 Revue d’economie polit.. 1922, стр. 132 и даље.

ПОЉОПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА