Agrarna politika

Библији: Еденски врт Адама и Еве пре Каинове њиве. Прве радове те врсте обављали су жене и деца, ито мотиком и будаком. Човек се бавио ловом и борбом. Главна храна, поред плодова и нешто поврћа, било је месо, добивено од лова и од припитомљене стоке и живине. Никаква нарочита храна за стоку није била потребна, јер је она сама пасла на широким пашњацима.

У почетку историског периода почиње права обрада земље, гајење житарица, у чему орање, мливо и мешење представља велики корак напред, управо прву епоху цивилизације. Редован рад, штедња, биљна храна, све то у великој мери ублажава људске нарави. Каин је проклет да буде земљорадник, зато што је убио брата Авеља, али су његови потомци били питомији него следбеници Авеља-сточара. Ратарски народи су заузимали најбоље земље и стварали насеља, док су се сточарска племена повлачила у планине, да би имали широке испаше, а ловачка су потискивана у све дивљије пределе. Земљорадња чини да се, осим израде алата, људи баве зидањем зграда око куће, и то омогућава да се ово занимање пренесе и у пределе континенталне климе, са јаким врућинама и оштрим зимама.

2. Системи газдовања.

Најпре се сразмерно мали део пашњака или шуме претварао у ораницу, ипо неколико година засејавао се исти усев. Кад би се земљиште испоснило, људи би га напуштали и прелазили на друго. Кад би се оно прво одморило (угар), враћао би се човек њему. Сточарствојеутрме периоду још увек претежно занимање, и слобздне земље има доста, јер је насеље ретко. Ова примитвина земљорадња позната је под именом дивље-травне, јер се ораница пушта да поново подивља. Кад се деси каква непогода у јесен, засејава се у пролеће друга врста жита (јарица). Ако је нужда још већа, онда се расположиво земљиште дели на поља, која се различито засејавају и обрађују. Док се на једном комаду баца озима пшеница, други се чува за јари јечам, или акб је земља ослабила оставља се под угаром; то је деопољни или двојачење, какав се још може наћи на пр. у нашим заосталијим крајевима. Доцније долази тропољни систем: на једном комаду се засејава озима пшеница, на другом какво јаро стрмно жито или кукуруз, а треће остаје незасејано да се одмара. Идуће године, врши се размена културе,тако да се сваки комад две године ради (озимо или јаро) а треће године лежи под угаром. Егппћани' и Грци су махом двојачили, док су Римљаии увелн трећачење. Ово су практиковали и Гермапи у доба Та-

69

ПОЉОПРИВРЕДА У ОПШТЕ