Agrarna politika

сади све оно што се тражи на пијаци, и сав нарпор је упућен на то да се роба изнесе што пре, и у квалитету који се најбоље плаћа. То је највиши ступањ пољопривредне производње, или слободно, трговачко газдовање. Оно има за циљ зараду, профит; не одржање; запослење и исхрану. Употребљавају се прави индустриски и трговачки методи: све се ради на основу калкулације. Овакво привређивање је могућно само у близини великих центара или на домаку савршених саобраћајних средстава. Развијено је у Данској, која има необилно развијену обалу и за потрошача неизмеран трбух Лондона; у Белгији, где је густо насеље и претежно градско становништво; у селима око Париза и Берлина. —Код нас, у околини Загреба, Земуна и Новог Сада.

Поменимо, најзад, неке особите начине газдовања, који одговарају нарочитим климатским уачовима и облицима поседа. Травна газдинства . али не више у дивљем, већ у поправљеном или рационалном облику, практикују се у пределнма велике влаге, близу обала и у гланинским)'крајевима, где има доста расположиве земље. бна могу, на домаку великнх градова где се троши много млека и меса —достићи врло висок степен интенснвности, и давати необичне приносе. Често се ту сено боље исплати него жито, јер захтева минималну употребу инвентара и рада. Стока која се ту гаји даје добре приходе, а и много ђубрета за јачање ораница и башта. 1 Овај систем се налази на већим имањима у Енглеској, Хановру и Олденбургу (Немачка), у северној Француској и на Алпима.

У извесним мочварним и шумским пределима практикује се још и данас један стари сисгем газдовања, који је некад био општа појава: т. зв. паљевинско газдовање, на мочварном и ка шумском терену. У Финској, на пр.,гдеима сувише шуме која се не може продати, где су наднице високе а цене аграрних производа ниске, и где је клима непогодна, шуме се крче паљењем, и добијају се мали, али рентабилни приноси. Слично бива у околним Лењинграда, у Естонији, у Шведској. У мочварима спаљују се травуљнне, и тако се избегава ђубрење. Али са поску.пљивањем дрвета (услед бољег саобраћаја) паљевинско газдовање бива све ређе.

Бухзнбергер и Кремер разликују ове системз газдовања; 1. Најекстенсивније, пашљачко пскоришћавање земље (само сточарство, без земљораца, има га још у француским ландама). 2, Екстенсивно дчвљ : травно или сибирско, где преовлађује сточарство, и јављУ се први ступањ земљорадње. чссто као т. зв. паљевинско искорпшћавање, које је још у обичају \ Шварц-

1 Fr. Aereboe, Agrarpolitik, стр. 108, 109; Берлин, 1928.

ПОЉОПРИВРЕДА И ПОЉВПРИВРЕДНА ПРОИЗВООЊА