Agrarna politika

валду, по мочварпма северо-западне Немачке, у Тиролу, у Баварској, понегде у јужној Франпуској 3 . Екстенсквна али лланска или уређена земљорабља са претежном" гшгг знзтном производњом житарицз (негде више њива, негде внше ливаца и пзшгвака). 4. Планска или уређепа земљорадња чнгпенсивна , са јаком производњом сточне пиће и сточарством: то је т. зв. n.wdpped_iaLcucmeM. 5. Потпуно интенсивно газдовање, у сноју земљорадњц сточарства и пољопрввредних индустрија. 1 Слпчну поделу система газдовања налезимо код Крафта, Рошера, Скалвајта, п Шулерн-Шратенхофена. Овај последњи разликујз: 1 . Паљевинљо (мочвар и шума); 2. дивље-травно: 3. њлвско (једнопољно, двопољно,тропољно и поправљено тропољно); 4. нлодоредно (нарочито норфолошки плодоред, интенсиван у кадиталу иралу, вештачко ђубре); 5. слободно газдовање у близпни градских центара, којв се управља према пијачној конЈунктури. 2

3. Шуме, пашњаци и ливаде поново- добијају важност.

Осим пашњака, лидава, њива и вртова, у пољопривреду у најширем смислу спадају и шуме. И кад нису предмет чисто пољопривредног рада, жирење свиња, пуштање крупне стоке у стару шуму и т. д.),ове имајуврло велики значај за остале пољопривредне гране. Има крајева који за другу културу и нису, него само за шуму: баровита земљишта, која су сувише влажна, сиромашна и неразвијена земљишта где успевају само четинари, стрми и пљоснати терени планински. Где има шуме у близини, може се изводити повољна подела рада преко целе године: у шуми и садрветом ради се преко зиме, кад се не може ништа друго у пољу, У крајевима где су зиме дуге и оштре, пољопрнвреда не може у опште да постоји без шуме. 3

За разлику од фон Либига који је тврдио да се земљиште у току времена исдрпљује обрадом, Конрад читавим нпзом примера (Египат, Палестина, Грчка, Персија, Шпанија, Италија) доказује да је пољопрквреду чешће убијало то што је уништена шума, него сам рад гемље. 4 А опште је познато ца близина шуме врло повољно регулише водени талог, ублажава климу, и спречава нахле прелазе, велике суше. ветрове, град, пт. д. Сељади шуму зову «мајком» својом. Она км служи као резерва, као готовкна у иенрилициГ"При руци је и лако се уновчава: зато се толико тамопи. Споро се подиже.

1 А. Buchenberger, Agrarwesm und Agrarpolitik, I, стр. 32 и даље. 2 Schullem-Schrattenhofen, Agrarpolitik, стр. 259—269; Јена, 1924. 3 Aereboe, ~Landwirtschft“, Hdw. d.Stw., VI, стр. 165; Јена, 1925. 4 J. Conrad, Liebig’s Ansicht, etc., стр. 29, 97 и др, Јена, 1864.

ПОЉОПРИВРЕДА У ОПШТЕ