Agrarna politika

и тек помешана и комбинована даје млеку и месу, као и радној способности стоке, већу вредност. 1

Аграрна политика се не може успешно водити ако се не познају сви онн условн које смо горе побројали (стр. 75) и који утичу на ориентацију пољопривреде и на степен њене интенсивности. Пољопривредна економпја манифестује се у производњи, промету, расподели и потрошњи добара. Ми ћемо најпре видети који су фактори производње у пољопривреди, остављајући да доцније испитамо под којим условима се врши уновчавање пољопривредних производа, како се деле и коме све припадају земљишни поседи, као и начине да се створе нова пољопривредна газдинства, да се она очувају и унапреде.

6. Фактори пољопривредне пронзводње.

Узећемо начело, опште примљено у економији, да има трн фактора гроизводње: земља (или природа), рад и капитал. Ова подела је згодна, и може се усвојпти, иарочито ако се уваже ове три напомене: 1) да ова три фактора производње у опште нису подједнако важни; 2) да јењихова улога друкчија у свакомпериоду истбрије, у свакој појединој~грани пољопривреде, и на сваком газдинству; 3) да они у пољопривреди дглују знатно друкчије него у индустрији, занату или рударству.

1. Природа је тачније рећи него земља, јер у пољопривреди, ма да се ова обавља на земљи и у земљи, атмосфера, светлост, ваздушке струје, поднебље, играју већу улогу него ма у којој другој привредној грани. Она је важнија од рада, а још више од капитала. Без ње је немогућа производња, а у њој расту биљке и плоде се животиње без икаква учешћа рада и капитала.

2. У почетку је природа свемоћна,'рад мали, а капитал никакав. Касније, рад све више узима првенство над природом, не да је избегне, већ да је потчиии себи. Пољопривреда гшстаје интенсивном, т. ј. noвећава се удео човечијег рада и капитала у производњи. Човек успева да се мало по мало учини независним од ћуди природе. С друге стране, у извесним културама (пашњачко сточарство) удео рада је ништаван; у другима је он претежан (повртарство). Најзад, на породичном сељачком газдинству, човечији рад је главно а капитал споредно; на капиталистичко економији бива обратно.

3. Удео природе је у пољопривреди свуда већи него у индустрији. Приноси се овде не могу бесконачно повећавати, и врло се брзо долази

1 Th. Brinckmann, ~Die Čkonomik đ. !sndw. Betriebes" у Grundriss d. Sozialok., VII, 65—75.

ПОЉОПРИВРЕДА У ОПШТЕ