Agrarna politika

Караванска зона (афричке пустиње са пашњацима и окопавинШаГу оазама, сиријске пустиње и степе са Бедупнима); 2) Ливадска зона (северо-америчке и азпске степе, аустралиско овчарствб) алписко сточарство и марвогојство); 3) Аграрна зона , житарске земље Америке и источне Европе (руска сељачка жита, американске фарме за жито и кукуруз, сијамска сељачка привреда); —■ 4) Плантажна зона у тропским и субтропским пределима (трговачке плантаже, урођеничке плантаже, фармерске плантаже); 5) ЛмЗлступска зона , у европским индустриским државама (поправљен тропољни систем: говедарство са прерадом млека и меса, пецаре п шећеране, маст и сланина; пољопривреда са јачим сточарењем коњи и краве у штали, интенсивно ливадарсто у разници, коњарство, свињарство; кнтенсивно сточарство са зеленпм ђубрењем детелина, грахорица, репица, међукултуре и двоструке културе, специализоване - селекцпја семена, трговачке биљке, виноград, пчеле, свплобубе); - Докална. 'зона г на 2—3 сата од града нод пруте (јако искорпшћавање земљишта, интенсивна травна газдинства, млекарство, воће, питома шума); Ppadска зона, Wohnzone (слободно газдовање мењање култура према тражњи пијаце, цоврћо, варошко краварство, ситна стока и живина, парцелни посед раднички вртови за допуну зараде). Ова последња зона се налазп свуда где има већег људског насеља (чак и у централној Африци), и њена привреда задовољава најхптније потребе становника: свеже млеко, свеже поврће и воће, свежа јаја, масло. Највише је развијена, разуме се, у индустриским државама са великим центрима (Лондон, Париз, Њујорк, Чикаго). 1 Не треба при том губити из вида да се пољопривредно газдинство не може специализовати, каоиндустриско предузеће. То се објашњава са ова три узрока, које Бринкманзове ‘'силама интеграције": радна снага и алати треба да буду запослени што је могуће дуже преко године, и зато се мора у бавити разним културама које су све сезонске, али добро распоређене могу да долазе једна иза друге; 2) плодност земљишта се дуже може одржати без ђубрења само под условом да се културе мењају, јер свака узима из земље друге састојке, а неке, као детелине и друге махунасте биљке, чак богате земљу неким састојцима нужним за жита и окопавине; 3) исхрана стоке може бити рационална само ако је храна (пића) разноврсна,

2 Fr. Aereboe, Allgemeine landrvirtschaftliche Betriebslehre, стр. 320, 434 и даље, 6. изд. Берлин, 1923. v. Thiinen, Der isolierte Stadt. Берлин, !575. F. Waterstradt, Die Wirtschaftslehre đes Landbaus. Штутгарц 1012 Eduard Hahn, Von đer Hacke zum Pflug. Лајпцнг, 1914. Krzymovski, Philosophie der Landwirtschaftslehre. Штутгзрт, 1919. E. Laur, Wirtschaftslehre des Landbaus, стр. 120—203; Берлин, 1920. Theodor Brinckmann, ~Die Okonomik des Land\virtsch. Betriebes“, Grundriss der Sozialok., Vll, стр. 27 —124; Тибинген, 192-. A. Tschajanow, Die Lehre von der bduerlichen Wirtschaft. Берлин, 1923.

ПОЉОПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА