Agrarna politika

светлосне јачине: другим речима, клима није свуда иста. Купујући један комад земљишта ми плаћамо не само тло, већ и зрак и влагу и топлоту, у овој или оној размери. Пољогривреда носи име по зеиљи, сигурно зато што човек може више утицати на састав земљишта и мењати његове особине него на климу и њене особине. Овде техника има још већи и захвалнији задатак него код проучавања особина тла и закона биљне и животнњске биологије. Природа је у погледу климе неумољиви диктатор, који се не савија по човековој вољи. Чак и састав земљишта се често мења под утицајем климе: црвена земља у тропским пределима, жута у суб-тропским, мрка у умереној зони, црница у јужној Русији, беловача на Северу. Биљке и животиње распоређују се на земљнној кугли према својим способностима да живе са више или мање топлоте и влаге, и са овим или оним годишњим распоредом истих елемената.

У поларним зонама и у тропским пустпњама у опште нема вегетадије, док је ова необппно бујна у екваториалним кишним и у суб-тропским пределима. Између ових крајности стоје шумска област умерене зонв п дрвећем сиромашне травне обла-

сти степа и нпзцна. Пољопрпвредник не може силом подизати једну бпљку у крају где за њу нема услова. Зато пољопривредне зоне зависе од климе, те разликујемо тропске, суб-троп-

ске п ван-тропоке пољопривредне зоне. Домаће животиње се нешто лакше прилагођавају, али и оне имају својих захтева, Овца тражи веће пашњаке, али не подноси велике врућине са обилним кишама (не тропи, већ благе зиме јужне умерене зоне). Свиња не воли впсоки север и степу; и кад нема шуме, најбоље јој прија житна зона као и говедима. Коњ може да издржи степу и дуготрајан снег. Магарац, мазга и коза хоће топло лето, и зато замењују коња у тропима. Међутим, у колико је култура интенсивнија, у толико сточарство бива независније од климе, јер стока се више држи у затвореном простору и храни се резервном пићом.

1. Топлота је особито важна због дужине вегетационог периода: она одлучује да ли ће се са једног поља преко године скинути једна жетва или више. 1 Аод овога зависи да ли ће једној породици бити довољан сасвим. мали или већи посед. Дуге зиме изазивају појаву споредних занимања на селу (занати, шумски рад, часовничарство у Швајцарској),или пак сезонско одлажењеуград(Русија, риболов у Скандинавији). У хладним пределима сточарство мора да буде шталско, интенсивно, (Словенија), а њиве се могу засејавати само житима

1 Живо се нзразио један руски козак, насељен у Јужној Америци (Перу): „Данас у јутру смо посејали, а сутрадан у подне земда је већ позеленила. За два ипо до трн месеца кукуруз је потпуно зрео. Тако овде земља стиже да роди четири пута годишње." Политика, 11. јан. 1930.

ПРИРОДА У ПОЉОПРИВРЕДИ