Agrarna politika

која не траже више од 70 дана (јечам, овас); угар мора бити већи; систем у главном двопољни (ужички крај, Санџак). Јужније се већ може сејати озима раж, стрњика се рано преорава, те већ идуће године на истом месту може доћи јечам. Тако се долази на тропољни систем: угар, озима раж, јечам. Ако је клима још топлија, место озиме ражи долази. озима пшеница, а место јарог јечма зоб. Ускоро место угара може доћи каква кратковечна биљка, итако се угар потпуно избацује (Италија,чМаћедонија).

Лујо Брентано, чија Аграрна политика даје врло много места природнпм факторима, каже да је топлота меродавна. не само за рашћење биљака, већ и sa рентабилност пољопривредних газдинстава: 1) приноси су у хладнијим земљама ман>и и гори, при истом начину обраде; 2) пронзводни тропшови су

већи; 3) више се оскудева у раднидима, јер је радна сезона кратка и раднгци се теже задржавају на селу. 1

2. Влага. Поред топлоте, за пољопривреду је од битног значаја влага. Идеално је да влаге буде равномерно преко целе године: тада културе долазе ј дна за другом, нарочито ако је и топло. Ако пак кише падају само два или три месеца преко године (тропи и суб-тропи), онда се ту не може ништа више урадити него на високом северу: мало јечма и кромпира. Зато се приступа вештачком наводњавању. Ако је киша нередовна, али с времена на време обилата, онда се негују: винова лоза, поморанџе, смокве и друго жбуње, које својим дужим корењем узима влагу из дубине, или се држе козе, које могу да се хране лишћем кад трава изгори. У неким земљама, питање воде је битно не само за пољопривреду, већ и за цеокултурни живот. Одколичике и распореда влаге зависи не само врста биљака и животиња које ће се гајити, већ и однос ораница према пашњацима, окопавина према житарицама, количина угара, и употреба вештачког гнојпва. Влага је мање потпебназахрану саме биљке, а више је нужна да раствара анорганске састојке које она узима из земље. Кад ње нема, вештачко а и стајско ђубриво може да шкоди више него што користи. Наука је потврдила оно што је пронашло сељачко искуство: да жетвазависи г под иначе истим приликама, највише од воденог талога. Зато се данас иригирање, спровођење канала н вештачко наводњавагве сматрају као врло важни послови аграрне политике. У томе погледу свуда је врло мало урађено, и може се рећи да, се још налазимо почетку. 2

1 L. Brentano, Agrarpolitik, стр. 29—34; Берлнн, 1925, 2 Fr. Aereboe, „Landvvirtschaft", Hdw. d. Stw., VI, стр. 167, 168; Јена, 1925.

ПОЉОПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА