Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

мљености. У кујни пева попић, а ти тек отпочнеш својим. старачким гласом нешто из давнине и не престанеш, док се Be увериш да сам заспао на твом крилу.,.

Како је био прошли живот кратак као тренутак, а леп као најлепша песма, које се човек још само сећа.

(Сећања, сећања — моје највеће благо! Ви сте као и звезде увек лепа.

У овом времену светског крвопролића, када завађени људи не воде рачуна о хуманим светињама, и када се свакодневно на фронтовима гаси толико тисућа живота, уништавају целе покрајине, пропадају народи — ко би чуо крик једног дечака, који тражи, да сва та безумна помама престане и он опет да се врати на своје завичајно огњиште.

Лутам, погнут и замишљен, кроз пределе стране ну сивим јутрима и мутним вечерима плачем од чежње за својим далеким крајем.

Величанствене виле, са мермерним стубовима и верандама, које из тропског биља гледају на отворено бљештаво море — не додирују душу моју. Ја још увек жудим за шумом златних жита мога завичаја, за песмом коју певају жетеоци с вечери, кад се враћају својим мирним белим домовима,

Ја жудим тамо и саосећам, како је у нашој домовини тужно и плачно, како је и мали, незнатан џбун ужасно тужан, како мртвим дахом дише свака стопа, а поља, пуна таласа жита, повијају се п шуме празно и уморно....

Лутам, погнут и замишљен, и кад вечерњача заблиста на своду, мене обузима туга на беспућу, што нећу стићи своме дому. M. В. Кнежевић

Svetlice

Iz rata o ratu

Za pobedu nož i puška još i oštrih hoće pera, Al je gadno kad su ona patriota-marodera. Slobodi sada sve žrtvujem, borče:;

Zar posle rata da si joj pastorče ?

Ima malih i velikih patriota,

Povlašćenih i neznanih. Mali ginu,

A. veliki još se penju, preko lestvi

Od grobova ovih niščih, u visinu.

Vi, što ništa niste izgubiti znali

U ovome ratu, groznu i krvavu,

Budite bar skromni i pognite svoju

Curanski naduto podignutu glavu. Čeda Novaković