Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

114

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

административну праксу и на развијање законитости, нарочито када je законитост претстављала одбрану интереса обичног човека, остаје неоспоран. Професор Илић je био увек на страни напредних друштвених снага а против свих снага и фактора политичке реакције и моралне корупције. Изванредно честит, скроман и повучен, он je био неустрашиви борац за права човека, за истину, за националну и људску част, за мир и равноправност међу народима како у својим научним радовима тако и свом јавном животу. Он je доказивао неуставност „Обзнане” и свих доцнијих маневара реакције ради рушења анемичног парламентаризма и демократизма Видовданског Устава. Он je био отворени противник шесто јануарске диктатуре и доцније све више фашистичких режима. Непоколебљиви поборник равноправности народа Југославије, он je истовремено био, од своје младости, искрени борац за Југославију као демократску заједницу слободних народа. Професор Илић не може бити заборављен. Он he остати у живој успомени не само наставника Правног факултета већ и низа правничких генерација које je васпитавао и то као правник који мајсторски влада реалистичном правном методом и као племенити учитељ права, и као скромни, упорни и неустрашиви борац за правду, демократију и слободу народа и човека.

Др.

Јован Ђорђевић

ЂОРЂЕ ТАСИЋ (1892—1943)

Ђорђе Тасић je рођен 1892 г. y Врању. Докторирао je у Београду 1920 г., са тезом Проблем оправдања државе. Од 1920 до 1923 г. био je доцент на Правкой факултету у Суботици, а од 1923 до 1930 у Љубљани, када je дошао у Београд, као редован професор. Предавао je државно право и енциклопедију права. Последњих година пред рат био je декан Факултета и уредник факултетског часописа Архив за правив и друштвене науке. Поред тога je био претседник Друштва за социологију и друштвене науке. По доласку окупатора био je удал>ен с Универзитета, ухапшен 25 августа 1943 и, по обавештегьима, одмах сутрадан стрељан од Гестапоа, као жртва демократске и напредне науке коју je заступао на Факултету и у животу. Тако he се за који месец навршити десет година од дана ньегове смрти. Несумњиво да je Ђ, Тасић наш до сада најистакнутији филозоф права, који je нашу правку филозофију подигао на европску висину и стекао европски глас. НЬегова научна активност je, мерена и европским мерилом, била велика, а за наше прилике управо огромна. Објавно je три већа дела (докторску дисертацију, иако не у целини; расправу Одговорност државе и свој познати уџбеник Увод у правив науке, чија три издагьа уствари свако за себе претставља самостално научно дело), две збирке расправа, и преко двеста чланака, од којих велики број у најпознатијим иностраним научним часописима и публикацијама. Но, главна његова дела, у којима јетребало да се изрази његово необично богатство мисли и оригиналност на систематски начин, остала су недовршена: велико дело о држави, дело о тумачењу закона и увод у социологију. То што ннје стигао да објави ова дела на којима je радио последњих година пред смрт велика je штета за нашу науку.