Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

72

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

етго гтостизагье добити него на прзом месту извршење општекорисних задатака задовољење потреба потрошача, тј. оне треба да обављају промет робом стварно а не фиктивно, могле би се учинити извесне резерве у погледу усвајања апстрактне штете код нас, ЕГостоје мишљеаа и у буржоаском трговинском праву да има случајева у којима би купац место апстрактне штете морао приступити куповини ради покрића, напр. кад продавац укаже купцу на прилику за јевтино покриће. Тим пре би требало настојати код нас да се у случајевима где још постоји купчев интерес за робу, више иде за набавком робе, за ефективним прометом робе. Иначе само тражење накыаде апстрактне и конкретне штете биће код нас олакшано оснивањем робних берзи, које се предвиђа, развијањем установе јавне лицитације, сензалства итд.

Да напоменемо join да je Арбитража у одлуци стала на гледиште да се разлика између уговорене и тржишне цене обрачунава према првом дану по истеку уговореног или евентуалног накнадног рока, насупрот гледишту да се обрачунава по цени коју роба има на сам дан извршења („у часу извршеньа“ —■ каже § 356, ст. 2 бившег Хрватског трг. зак.). Арбитража се овде свакако руководила гледиштем да продавац има право да изврши испоруку у току целог последњег дана рока испоруке, и да купац стиче могућност за препродају робе управо тек сутрадан по протеку рока испоруке. Остаје да Арбитража заузме став и по другим бројним проблемима који се постављају у овој материји на коју се односи одлука, уколико та питагьа не добију законодавно решење. Заузимајући становиште у погледу купчевог права на накнаду конкретне и апстрактне штете у случају доцње продавца. Арбитража je посредно заузела став у погледу тих видова накнаде штете која припада продавцу у случају дощье купца, где се постављају слични проблеми као у случају доцње продавца.

Др.

Владимир Капор

РАЗВОД БРАКА И ПОНИШТАЈ БРАКА. - ИЗРИЦАЊЕ РАЗВОДА БРАКА ИЗ ДРУГОГ УЗРОКА А НЕ ИЗ ОНОГ НАВЕДЕНОГ У ТУЖБИ. - ЗАБЛУДА О ГРАЂАНСКОЈ ЛИЧНОСТИ БРАЧНОГ ДРУГА

„Окружни суд je развео брак склошьен између тужитељице и туженика, италијанског ратнйг заробљеника, због напуштања брачне заједнице од стране туженика. „Јавно окружно тужиоштво уложило je жалбу, сматрајући да je овај брак требало прогласити ништавним на основу чл. 45 Основног закона о браку, jep je тужитељица тврдила да joj je туженик након склопљеног брака рекао да се не зове Романо Дезимоне, како je то писало у венчаници, већ Аримандо Виталијано, и да није са Ријеке већ из Напуља.