Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

§ 374 бившег Босан. трг. зак. али je пракса ово проширила и на све друге купопродајне уговоре, док Швачдапски зак. о облигацијама не ппави ту разлику в. чл. 191, ст. 3. Иначе, трговачки законици обично праве апстрактну штету зависнем од постојања тржишне односно берзанске цене, али je судска пракса проширила право на апстрактно ликвидирање штете и на сву робу која чини предмет трговинског промета, при чему се полази од претпоставке да се сва таква роба може продати, док се супротно не докаже. Улогу тржишне цене игра овде продајна цена. Мишљење je, затим, да у апстрактну штету поред разлике између цена улазе и друге користи које би купац имао несумњиво од продаје, као што су напр. извозне премије. Kaq s реме; за обрачун апстрактне штете меродавно je уговорено време'испоруке. Висина штете установљује се по разлици цена последњег дана испоруке. У случају давања накнадног рока купац би имао право да протек тога рока узме за основ обрачуна, уколико купац при продужегьу рока није поступао зломислено (напр. знао je да ће цене доцнгцег^екочити). Што се тиче према коме се врши обрачун цена, меродавна je тржишна цена места извршења купопродајног уговора. Сматра се да je купац хтео на озом месту да употреби робу за своје пословне циљеве, те je дакле ту и оштећен изостајањем испоруке. Ако роба у месту извршења нема тржишне (берзанске) цене, онда важе цене најближег тржишта (берзе), са узимањем у рачун возарине за превоз робе од места извршења па до места најближег тржишта. Као тржишна цена узима се, уколико се цене службено не бележе, уобичајена цена. У обзир долази просечна цена склопљених послова.

У вези са наведении решењима упоредног трговинског права у погледу апстрактне штете поставља се питанье њиховог усвајања код нас, с обзиром на цшь наших привредних организација да ефективно обављају промет робе. Арбитража je, као што се види из одлуке, заузела позитиван став у погледу њеног увођења код нас. У начелу ово je оправдано. Има, пре свега, случајева где се тражење овакве накнаде мора допустити купцу по самој природи посла, на пр. код фиксних послова (чији je број у нашој пракси све већи), где услед неизвршења тачно о року купац може да изгуби сасвим интерес за даљу набавку те робе. Затим, у нашој пракси већ су усвојени и други облици накнаде штете којима се допушта отступанье од начела реалног испуњења уговора и начела ефективног обављања промета робе, напр. случај уговорне казне због неизвршења, одустанице. Сем тога, апстрактно обрачунавање штете по правилу олахшава обрачун купчеве штете и води смањењу спорова. Ипак, с обзиром да основии циль наших привредних организација