Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

358

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лом односно одобрењем својих родитеља односно старалаца, закључују правне послове, (в. др. Мехмед Беговић, Породично право, Београд, 1952 стр. 164 и 169). У правилност гледишта да по позитивним законским прописима малолетника под родитељским старањем немају једнаку пословну способност са малолетницима под старатељством сумња и др. Богдан Петелин (в. Ljudski pravnik, бр. 5 —6/51, стр. 213). Схватање да само малолетници под старатељством могу сами закључивати правне послове a да малолетници који ce налазе под родитељским старањем то не би могли чинити, нисмо склони да делимо. To схватање, сматрамо, не 6и ce могло изводити ни из наших позитивних законских текстова, нити може наћи оправдања и потврде y упоредном праву(2). Основни закон о старатељству објављен je y „Службеном листу ФНРЈ” од 30 априла 1947, a Основни закон о односима родитеља и деце y „Службеном листу ФНРЈ” број 104 од 6 децембра 1947, што значи да je Основни закон о старатељству донесен пре Закона о односима родитеља и деце. Закон о односима родитеља и деце не прописује изрично да су малолетници под родител>ским старањем y погледу могућности закључивања правних послова y истом положају као и малолетници под старатељством. У чл. 23 Основног закона о старатељству каже ce: „Малолетник који je навршио 14 година може вршити сам своје правне послове, али за пуноважност послова потребно je одобрење његовог стараоца итд.“ Чл. 23 Основног закона о старатељству и чл. 11 Основног закона о односима родитеља и деце ce преплићу y погледу могућности малолетника да сами склапају правне послове и оно што je речено y чл. 23 Основног закона о старатељству није речено и y Основном закону о односима родитеља и деце, који je донесен после њега, зато да не 6и било понављања. Најзад, ни сам чл. 23 Основног закона о старатељству не говори изрично о малолетницима под старател>ством, него уопште о „малолетнику који je навршио 14 година.” Овакво схватање произилази из читавог духа и основних начела којима су прожети оба наша закона и Основни закон о старатељству и Основни закон о односима родитеља и деце. Тешко да je спојиво са духом и начелима ових двају закона такво радикално разликовање y пословној способности малолетника под родитељским старањем од малолетника под старатељством. Основна мисао и циљ нашег законодавства о малолетницима јесте заштита њихове личности, имовине и интереса. Ta заштита y погледу малолетника под старатељством нашла je свог израза y ограничењу права стараоца y управљању и располагању имовином малолетника и y признавању

(2) Упореди напр. V. Rossel F. Н. Mentha, Manuel du droit civil suisse, Lausanne, T. I, No 634, стр. 437.