Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

373

ски имунитет, оштећени je могао да тражи судском тужбом накнаду штете само против службеника који je штету причинио, a ако je био y гштању службеник јавне службе за коју није важио имунитет, оштећени je могао тужити, заједно са службеником, и установу чији je елужбеник штету причинио, ако je штета причињена y вршењу послова дотичне установе. Веједнакост ситуације оштећеног y ове две групе случајева ублажавала ce тиме, што ce на молбу оштећеног давала накнада штете из државног буџета, ако ce радило о случају где важи судски имунитет. Само, то je била нека врста милости, a не право оштећеног. Поменути Закон од 1947 укинуо je судски имунитет Круне y материји одговорности настале из деликта; укинута je такође и обавезност претходног пристанка Круне за спорове о обавезама одговорности из уговора. Установљена je одговорност Круне по општим правилима Common Law-a, која je дотле важила за локална јавна тела, за штете причињене од стране функционера које именује „непосредно или посредно Круна” a који ce као такви плаћају ~на терет консолидованих фондова Уједињеног Краљевства [то су стални делови буџета, који претстављају законске обавезе државе и не подлежу сдсбрењу Парламента HC], на терет кредита одобрених од стране Парламента или на терет друмских фондова”. У нашем конкретном случају, где ce ради о одговорности полиције, не важи оно што изнесмо као опште правило, него посебно: оштећени би могао да тражи накнаду штете само од полициских агената. Јер, иако полициске службенике постављају и плаћају локални органи, они ce сматрају y вршењу службе као „службеници Круне”. Због тога не може доћи y обзир одговорност локалних јединица. С друге стране, не би овде могла одговарати држава (Круна), јер ce не ради о функционерима одређеним y цитираном закону од 1947 (није их Круна поставила, не плаћају ce из државног буџета и тд.). Могла би, y случају да суд утврди кривицу полицајаца, доћи y обзир добровољна гарантија накнаде штете, од стране надлежне локалне власти. To je ситуација Г. Дирана, Г-ђе Дипон, удовице и деце поч. Бернара; остаје отворено питање породичне пензије ових последњих. Г. Легран нема никаквих законских права ни према полицајцима, ни према неком јавном телу; остаје му једино молба за ex gratia накнаду. За тужбу суду није нужно да ce оштећени претходно обрати надлежном административном органу, овде тим пре што долази y обзир само тужба против службеника. Рок за тужбу: 6 година; a ако je службеник радио на основу овлашћења добивених законом (Statute), рок je 1 година. ФРАНЦУСКА. Систем материјалне одговорности државе и јавних тела за штете које причине њихова службена лица, y Фран-