Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

374

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

цуској изградила je административно-судска пракса Државног савета и Суда сукоба. У овој материји ce не примењују прописи Code Civil-a него посебна правила. Тапосебна правила заснивају ce или на. принципу кривице, грешке или на принципу ризика, и то y њиховом посебном значењу, прилагођеном овој посебној ситуацији. Кривица, грешка овде je кривица, грешка службе која може произилазити или из рђавог организовања и методе рада саме јавне службе y питању или из индивидуалне грешке службеног лица y вршењу послова саме службе, послова неодвојивих од службе. Елементи службене грешке, нарочито степен њене тежине, који су нужни да буду основ материјалне одговорности зависе од природе јавне службе, чак y оквиру исте службе зависе од врсте делатности Ако je и штета проузрокована личном грешком службеног лица одвојивом од вршења његове службе нема одговорности државе него само личне одговорности службеника, и то по правилима грађанског права, пред редовним судом. Међутим, могуће je да ce y истом случају стекну лична грешка службеног лица и грешка службе (например, y случају пропуста вршења надзора од стране хијерархиског старешине или y случају рђаве организације службе). Тада оштећени има могућности двоструког правног пута; 1) Пред редовним судовима против службеног лица које je нанело штету својом личном грешком и 2) У управном спору, код административног суда, због службене грешке јавног тела, чије je службено лице штету нанело. Држава (и друго јавно тело) нема права регреса против службеног лица, ако je y питању грешка службе. Ако je y питању комбинација личне и службене грешке онда имају осуђена држава и осуђено службено лице право регреса y износу сразмерног удела y проузроковању штете службеном односно личном грешком. Појам ризика y овој материји, по франдуском систему, заснива ce на принципу „равномерности јавних терета” (тј. једнакости грађана y сношењу јавних терета). To je један од општих правних принципа, које пракса Државног савета истиче и који заузимају y француском јавном праву оно место које има Common law y Енглеској. Кад je y питању материјална одговорност y вези са полициском службом „судска полиција”, тј. кривична, као помоћни орган редовних судова има y овом погледу имунитет. У вези с бсталом полициском делатношћу одговорност државе долази y обзир cçimo ако ce ради о тешкој грешци службе; ово важи и за неке друге службе: чување и лечење умоболних, за медицинску и хнруршку службу y болницама и др. Конкретно, y нашем случају, француско решење изгледаовако :