Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

прилози

397

законик као на један од закона феудалног друштва, на закон који изражава феудалне односе заједничке свим народима на одређеном степену њиховог развитка (вид., например, коментаре уз чл. 17, 35, 124, 132, 139). Посебно су занимљиве неке напомене y којима ce Богишић не задржава само на формалноправним и лингвистичким објашњењима, већ залази и y интересантна позитивистичка и социолошка тумачења (као, например, уз чл. 138, 144, 160).

II

Вогишићеви коментари Душановог законика (5) дати су y виду маргиналија поред руског превода Законика. Превод на руски (6) Богишић je изврпшо са текста који je Шафарик објавио y својим Pamâtky, и то само до 166 члана (параграфа) где ce превод прекида. (Код Шафарика je Ходошки препис са додатком из Раковачког преписа распоређен на укупно 205 параграфа.) Коментари, које ниже објављујемо, руски Богишићев оригинал упоредо са нашим преводом на српски, нису потпуни. Одабрали смо и овде објављујемо коментаре свих оних прописа или само појединих тершета y Душановом законику код којих je од значаја a y сваком случају бар интересантно знати како их je Вогипшћ тумачио или шта je он о њима мислио. Изоставили смо нека доста честа кратка филолошка Богишићева тумачења (обично с позивањем на тумачења код Кухарског и Маћејовског) уколико су она данас већ опште усвојена или пак превазиђена. Исто тако нисмо узели ни она места y којима je Богишић указивао студентима на формалне недостаке Душановог законика; на недостатке Законика y погледу распореда грађе и несмстематичности појединих одељака, y погледу стила, нарочито на плеоназме, на неслагаша између наслова и садржине појединих чланова. Такође смо изоставили утлавном сва она места којима je Богипгић истицао студентима поједине прописе, подвлачио их или парафразирао, указивао на везу између појединих чланова или на антиномије, што je све разумљиво када ce има на уму да су коментари били намењени студентима за њихова вежбања. Бројеви чланова које ниже наводимо узети су из Призренског преггиса (Новаковићевог другог издања).

(5) Рукопис који смо нашли y Богишићевом архиву y Цавтату састоји ce од 14 малих посебних табака тј. 56 страница и две посебне странице, укупно дакле 58 страница формата 22 х 17,5 см. Писан je Богишићевом руком. Текст руског превода Душановог законика писан je на десној половини стране мастилом, a на левој страни поред сваког члана забележени су оловком коментари. (6) руски Језик je доста лош, са много стилских и правописних грешака. CâM Богишић y својој Аутобиографији вели да ce y Одеси морао служити језиком „за њ посве новим“; он „познаваше руски језик теоријски и то откад je био y Придворној Виблиотеци y Бечу, али прије него ce намјестио y Одеси није готово никад руски говорио“ (сп. дело, 87). У тексту који објављујемо задржане су Вогишићеве реченичне конструкције и његов ред речи; једино су исправљене правописне грешке. У исправљању грубљих граматичких грешака као и y превођешу помагао ми je проф. В. Тумин, на чему му срдачно захваљујем.