Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ко какЂ зманадш корпоративнаго или обшественнаго начала ссмби, какг то: такЂ назвшаемое fidejussio universalis или обвдан порук а, обвдина y Великоруссо†итд. потому что аргументн в подтверждеше зтого мнгћнш mbi налдемг во многимт. изђ сл-ћдутошлхт. §§, которне mm иначе и поннтб не могли бн. Итактз мн должнн приНБТБ ЧТО СЛОВО КОУКЂТ. е. ДОМЂ но всего точнее дворг вт> § 16 представллетЂ намт> не обнкновеннуто семБК) a гогославлнскук) задруту = Haus-Communion.

fidejussio universalis или колективно јелство, општина код Великоруса итд. Овде смо рекли само ово зато што ћемо артументе за потврду тога мишљења наћи y многим следећим §§ које иначе не бисмо могли ни разумети. Према томе, морамо узети да нам реч кућа тј. дом a најтачније „двориште”(?) y § 16 указује не на обичну породицу већ на југословенску задругу = Haus - Communion.

Уз чл. П (Калуђери и калуђерице да не живе изван ланасЈира)

Зто 6buio повсгоду, и на западе постригалисБ изт> набожности, a MHbie ради преимушествг которнми полБзовалисв клерики К КОТОрБШБ ПрИЧИСЛИЛИСБ.

To je било свуда, и иа западу: неки су ce потстригавали (калуђерили) из побожности, a други ради привилегија које je уживао клер коме су ce они прикључизали. Уз чл. 34 (Црквени људи ослобођени су работа на царским имањима)

видна повинност работатв на приватнмхв земллх царскихг. Зта повинностб образоваласБ изг обичан которни сохранилси и до сихђ пор почти y BC"bx б слав. племенв, безплатно помагатБ другв ДРУгу в работах. У сербовг назнваетсна зто моб а, или тлa к а, в некоторнхЂ русских краихв толока, помочб, y Чеховт> поб a б a шш лaс к а. И y самБlхв полабскихђ славинЂ сохранилисБ СЛ"IдБI зтого института.

Овде ce види обавеза работања на приватној царској земљи. Ta обавеза настала je из обичаја који ое и до данас сачувао готово код свих словенских племена: беоплатно узајамно поматање y појединим пословима. Код Срба ce то назива моба, илитлака; y неким руским крајевима толока, помочб, код- Чеха побаба или ласка. И код најпонемченијих Полабских Словена сачували су ce трагови ове установе.

Уз чл. 35 (Игуманима ce даје пуна власт на манастирским имањила)

Зтотђ § можетг 6blTb бнлт> виновникомђ того что теперг монастћфи в"Б сербскихЂ земллхл. особенно в Австрш изђ республшгБ KOTDpbl МИ ОНИ 6БIЛИ ггри своемтз основаши монарх!нми.

Овај § можда je кривац што су ce данас манаотири y српским земљама, a нарочито y Аустрији, од република какви су гхриликом свог оснивагва били, претворили y монархије. У Аустрији има манасти-

399

ПРИЛОЗИ