Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

В Австрш естБ монастмри где игуменг. до 30—40 тмсичт» гулћдено†дохода в годђ, a монахи ни копеики.

ра чији игуман има де 30 —40 хиљада гулдена годишњег дохотка, док калуђери немају ни копејке.

Уз чл. 41 (Како ce наслеђује властеоск a баштина)

Зто тoлbкo о властелБскомг нашЛдствФ О селмжомЂ зто не бнло нужно потому что задрута рассматриваетсл какБ persona juridica которан какл> извјзстно не умираетв. Ово je само о властелинском наслеђивању. О сеоском то није било потребно зато што ce задрута сматрала као persona juriđica која, као што je познато, не умире.

Уз чл. 48 (Одело умрлог властелина припада сину, a ако нема сина кКери)

И зд"ћсБ видно вђ предпочтеше снновеи дочерамг. Зто предтточтеше вт> властелБскихЂ домахЂ считалосв нужннмг чтобн так сохранилосБ имувдество, a чрезт> зто cnftHOCTb рода. На зкономическде MOTHBbi тогда не думали.

И овде ce види претпостављан>е синова кћерима приликом наслеђиваша. To претпостављање y властелинским кућама било je погребно да би ce сачувало имање, a преко тога и сјај рода. На економске мотиве тада нису мислили.

Уз чл. 51 (Одговорност властелина за поступке сина или брата когп je предао y двор).

Что до матерЈалБноА сторонн sfl'fecb отецг. или братЂ ручаетсл (отвечает) за проступки пажемЂ вђ обнкновекнс-А служб"ћ по Bceft в%ронтности вт> воеHHofi- но друтал частв § говоритг о службахт. спефалмшхЂ кгб коTopbiivrb молодоД не ттриготовлллсн дома и за проступки вђ зтом"Б отношеши не поручителБ. Зам"ћчателБна драматичнал форма зтого закона вђ вид"ћ дјалога. НФкоторне славистБ! думали что зто своИство исклкзчителБно славннского законодателБства; но зто неправда-изтз зтого видно толбко что зти учешше нисколбко не знаKOMbi сЂ пандектами римскаго права вт> котормхг зту форму употребллштЂ даже римскје кзристи классическоИ зпохи.

Што ce тиче материјалне стране овде отац или брат јемчи за поступке пажеве y обичној служби, највероватније војној; али друти део §-а говори о специјалшш службама за које ce младић није код куће спремао и за поступке y том погледу не одговара јемац. Интересантна je драмахична форма овог закона y виду дијалога. Неки слависти мислили су да je то особина искључиво словенског законодавства ; али то није истина из тога произлази само то да ти научници нису уопште упознати с пандектима римског гграва y којима ову форму користе чак и римски правници класичне епохе.

400

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА