Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Уз чл. 53 (~И који властелин узме владику no силе .. .“)

Зд"ћсБ непрем"ћнно разуагћетсн raptus, a не катгв y violentia или stuprum. В. MapiiOBCKig phiibaeri. слово вБзметБ = in uxorem ducere, т. e. похититб сб на неB женитБсн. Map'feioßCKaro привела sa. опшбку надписБ „насиловаше“ которое можетд 6бlтб 6бшо но nora’fe. Ratio legis не толбко покровителБствоватБ свободному Bbi6opy, но и обеспечитБ ЧТОбБ! равнБШ равнБшв себн ввДЈирали.

Овде ce свакако подразумева raptus, a не као код Маћејовског violentia или stuprum. В. Маћејовски овде тумачи реч ввзметБ- in uxorum ducere, тј. уграбити y циљу женидбе. Маћејовскога je довео y заблуду патпис „насилование” који je можда касније додат. Ratio legis није само y томе да ce обезбеди слободни избор, већ и да ce осигура да једнаки бирају између себе.

Уз чл. 67 (Отроци и меропси y истом селу имају исте обавезе)

Отрокв не servus, или рабд>. Онг толбко поддатнои, потому что 3tott> § уравнлегТ) его права и должности с земледДлБцами = неропхами. Какт> равнБ! обнзаности такЂ равш>l и права.

Уз чл. 69 (Збор себ ара)

Сб орникг, котормИ собираетЂ сбор"Б= или кто участвуетЂ. Сл"ћдователБно право сходки им"ћло толбко дворинство, Изг зтого впрочемг видно что древнШ обБlчаМ сословнои равноправности сохранилсл, т. е. право всехт> безразлично на сходке разсматриватв обтественнБШ такт> чтодворанство получивши должно бвшо строгими законами его запревдатБ. ДалБнсипшИ вБlвод'Б можно сделатБ что на зтихт> сборахТ) д"ћлаласБ агитацин против силн дворинства, если онб такт> строго их запр^гдало.

Уз чл. 76 (О попаши)

Видимг строго опред"ћлеше между преступлешем-Б сђ умвшломЂ и безг умБlсла- подобно ученш иовТјАшихтз криминалистовЂ.

Отрок није servus, или роб. Он je само зависан човек (обавезан на давања), јер овај § изједначује његова права и дужности са правима и дужностима земљорадника-неропха. Једнаке обавезе, једнака права.

Саборник, ко сазива сабор-веће кли ко учествује. Према тсме право сабора, збора имало je само племство. Из тога ce између осталог види да ce сачувао стари обичај сталешке равноправности, тј. право свих без разлике да на зборовима расправљају о заједничким пословима, јер je племство задобивши превласт морало да (тај обичај) сузбија стротим казнама. Даље би ce могао извести закључак да ce на тим зборовима агитовало противу племићске силе, док их они тако строго забрањују. Видимо строго разликовање између кривичних дела с умигшвајем и без умншљаја слнчно учењу најновијих криминалиста.

401

ПРИДОЗИ