Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Хто его отведетЂ долженљ его голподину заплатитБ вв семБ раз волБше чрез зто напесбтжши вредг.

Уз чл. 151 (О насиљу)

... Слово мучатБ уже харак■реризуегв источникђ, т. е. телБствуеП) что онђ бмлл. визанТШСКШ. Ko га одведе нора платити њетовом господару седмоструки износ нанесене штете.

.. .Реч мучити (7) већ карактершпе извор, тј. сведочи да je нзвор био византиски.

Уз чл. 103 (Дела за која робовима суди царски суд)

§ важенЂ ~. потому что насчитБшаетЂ преступлешн публичнвш= delicta publica, -разд"ћлеше которое HOBisftmie криминалистн З^лаготТЈ.

§ важан... због тога што набраја јавна кривична дела delicta publica, подела коју чине најновији криминалисти.

Уз чл. 106 (Како ce правдају властеоски дворани)

сннђ пронлра судитсна равнмми по звашго и рождешго его отцу. Но и modus probandi, способв доказателвства. Оченв лгобопнтно что властелн какт> образовашше лгоди не в'ћритЂ вт> ордалје a имт> подвергаетсн толвко простоИ народ. Вг. Герман±и напротивв подвергалисБ ордал!*мт> безразлично и дворлне какв и простоИ народЂ.

Уз чл. 123 (О сасима)

Огштб признаше важности практпческаго отношешн если зто земли принадлежашал обвдине. Сб другоА сторо«Бl ИЗ"Б зтого етт> что веиш принадлежаиин обшлне разсматривалисБ до рого степени какв res nullius, потому что Саксонецг сзмбшб фактом"Б порублешл (рубки) л"ћса д"ћ-

Овде ce одређује competentia —• пронијаревом сину суде једнаки по звању и рођењу његова оца. A одређује ce и modus probandi, начин доказивања. Веома je занимљиво што властела као образовани људи не верују више y ордалије, већ ce њима подвргава само прост народ. У средњовековној Немачкој, напротив, подвргавали су ce ордалијама без разлике и племићи као и прост народ.

Опет признање важности гграктичних односа ако та земл>а припада општини. С друге стране из тога произлази да су ce ствари које припадају општини сматрале до извесног степена као res nullius, јер , je сасвим самом чињеницом сече шуме постајао сопственик земље. Ако je та земља при-

(7) У Ходошком препису (као и y Атонском и Бистричком) на крају »еог члана стоји: „и чловеци најахалци да примут казн, како пишет в зажоне светих отац, в градских гранах, да мучет ce јако и волни убица“ (Ра*iâtky, Okâzky, 37; Новаковић, Д. 3., 78). Ова казна није предвиђена y Призренском препису Душановог законика (чл. 101).

403

ПРИЛОЗИ