Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

лалсл владћлвцемв земли. Если они влаетелину принадлежатв они не бБlли res nullius, л"ћст> и землн уже своего и дело подвергаетсд суда. Виднб! и права которБlми полбзовалисБ иностранцБ! вђ СербЈи. Из зтого видно что СаксонцБ!Drang nach Osten не бБlли толбко приходлипе купцБl, a населилисб вђ Сербш- B"b настонш.ее времл впрочемг> н!зтт> и одћда н"ћмецкимЂ поселешнм вв Сербш.

падала властелину, она није била res nullius, шума и земља имају већ свога сопственика и стварсе подвргава судској одлуци. Очигледна су и права која су уживали странци y Србији. Из тога ce види да Саси Drang nach Osten нису били само путујућк трговци већ да су ce и насељавали y Србији. Данас уосталом нема ни трага немачких насеља y Србији.

Уз чл. 124 (Повластице грчким градовимл)

Зти города бмли болБшеи чзстбјо вђ Македоши и Душанв изђ политическихЂ мотивовв утвердилЂ им особвш права. Зтотб § направлентз главннмЂ образомв проти†свир"ћпБlхт> властелеА Koropbie равно ихт> братш на непрестанно безпокоили города.

Ти су градови били већим делом y Македонији и Душан им je из политичких разлога потврђивао посебна права. Овај § управљен je поглавито против безобзирне властеле која je исто као и н>ена браћа на западу стално узнемиравала градове.

Уз чл. 128 (Помагање ii,apy aide féodale)

Зтотб патрЈархализмТз сушествуетт> повскзду еше имувдество государства не отдћлено строго отђ имувдества владћтелл. В CepSin какт> и в другихЂ совремсизннхг государствах зтого еше не бм(ва)ло; на нашемг континенгћ зтотв процесЂ завершаетсл толбко в кснце прсшлого вћка. Самие и царскlе не касаготсл толбко родителеА, но ц-ћлаго государства; зто родЂ обшеД повинности.

Taj патријархализам постоји свуда где још није строго одвојена државна имовина од владаочеве имовине. У Србији као и y другим државама снога времена тога (одвајаша) још није било; на нашем континенту тај ce процес завршио тек крајем прошлог века. Чак и царева деца не тичу ce само родитеља већ целе државе; то je једна врста опште обавезе.

Уз чл. 132 (О плену из туђе земље)

ЗдћсБ видна взаимностн (réciprocité) - международнаго права, потому что и то что серби шгћнили в чужоИ земл"ћ могутБ продатБ какл. свок) seiub. Тогда вб международномЂ прав"ћ не бнло евде правила неприкосновенности частнои собственности на воАнахт>. Впрочемт> показнвамттЈ огромнБШ контрибуцш †последнеА прусско-французскоА Boftfrb, что зто

Овде ce види узајамиост (réciprocité) међународног права, јер и оно што Срби заплене y туђој земљи могу продати као своју ствар. Онда y међународном праву није још постојало правило неприкосновености приватне својине y ратовима. Уосталом огромне контрпбуције y последњем пруско-француском рату показују да то правило ни y садашње време не ва—

404

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА