Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

сколбко что 6bi ихђ сахранитБ царскому фиску гготому что имувдество властелеД наказмвалосБ конфискагцего. Но зам"ћчателБно что зд£сб не говоритсн о разбоИникахг, a о сбллхБ (креcrbHHe). Из"Б зтого видно что селБчане считали такое имуодество какгБ res nullius’ и думали что горидически возможно присвоитв его ceö’fe. Зто горидическое уб%•ждеше могло родитБсл y нихл. гћмв скорјзе что селБчане всегда полагаготЂ что имушество no:vrfeидака плодв ихђ труда.

ради њеног очувања за царскублагајну, јер ce имовина одбеглог властелина конфисковала. Али значајно je да ce овде не говори о разбојницима, већ о сељацима. Из тога ce види да су сел>ади сматрали имовину као res nullius те су мислили да je правно могу присвојити. To правно схватање могло je код њих настати утолико trpe urro сељади увек утсле да je спахиска имовина плод њиховог рада.

Уз чл. 149 (Кажњавање разбојиика и лопова ухваћених на делу)

что зто такое уличеше, и что толбко улргчешше злодеи могутт> 6бlтб наказвтаемБ! означеннБlмт> способомг. ЗтоB предосморожности не находитсл такт> часто вт> друтихЂ cpefftrbp'bKOßbix'b законодамелБсивахТ) европеBскихт>.

Уз чл. 150 (Правдање железом)

Самни древши способг доказателвства невинности передт> судомђ- оно особенно часто вђ германоскомт> все до посл"ћднихЂ временг. В Индш вт> самнхв древнихг памнтникахв упоминаетсн обт> зтотв способе судебного очиш,енlн. Вђ Сербш сушествовалг даже до начала нашего в"ћка. Оно впрочемв болвшего • частћК) им"ћло харахтерв тепереШешго juramenti purgatorii очистителБноИ присиги.

Одређује ce шта je „обличеније” и да ce само облични злочинци (ухваћени на делу) могу казнити на означени начин. Ta предострожност не налази ce тако често y другим средњовековним европским законодавствима.

Најстарији начин доказивања невиности пред судом сусреће ce нарочито често y германском праву све до најновијег времена. У Индији y најстаријим споменицима помиње ce тај начни судског правдања. У Србији je постојао чак и до почетка нашег века. Уосталом он je већим делом имао карактер садашње juramenti purgatorii оправдавајуће заклетве.

Уз чл. 153 (Порота y споровима између Срба, и иновераца и трговаца )

Также правило преимуш,ественно международнаго права потому что здћсБ главннмв образомв подраиностранци. . . .Во вслкомт> зд"ћсБ замгћчателБна если вспомнимт. eë отсуствје вв среднихТ) в саммхв образоваKHblXb (?) землихг.

To je такође правило претежно међународног права, јер ce овде углавном подразумевају странци. .. .У сваком случају овде je значајна верска трпељивост, ако ce потсетимо да она y средњем векг није постојала ни y најкултуркијим земљама.

406

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА