Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

того которни потерггћлЂ вредт>, ч"ћмЂ теперешннн абстрактнал министерскал отв"ћственностБ. Mbl ВИДИМВ 3fl"fecb вд> самомт. д"ћл"ћ необнкновенное стараше законодателћнси власти o6ecne4HTb сообвдеше и торговлк) вђ государВпрочетг зто бвшо весБма нужно, потому что разбоиничество при ДушатЛ вв сербскихв землнхв процв-ћтало, зто, поннтно, должно бнло 6bixb всл"ћдствlе непрестанннхЂ воинг которне Душављ велг CT. сосћднми.

je претрпео штету него садашња апстрактна министарска одговорност. Овде видимо доиста необично настојање законодавне власти да обезбеди саобраћај и трговину y држави. Уосталом то je било веома потребно, јер je разбојништво за време Душана y српским земљама било процветало, што je, разуме ce, морало бити као последица непрестаних ратова које je Душан водио са суседима.

Уз чл. 161 (У току суђења не смеју ce износити друге ствари, ван предмета спора)

Зто постановлено не толбко ради подобакилего прилич!л вђ судћ, но и ради тото что би легче разбиратћ д"ћла. Правило зто находитсн во всћхв новнхђ судопроизводствахв : т.е. что разомв (сразу) можегв разбиратсн ET. суде толвко одно д"ћло, a если eiuë естћ тажбм между зтими самими лицами, то каждан отд"ћлвно составлдетт. предметл. особого разбирателвства.

Ово je одређено не само ради одговарјуће пристојности y суду, већ и ради тога да би ce лакше расправио спор. To ce правило налази y свим новим судским поступцима, тј. да ce од једном y суду може расправљати само једно дело, a ако има још тужби међу истим лицима, то свака (таква тужба) чини предмет посебне расправе.

Уз чл. 162 (Пристави ce морају држати судијиног писма)

.. . 3 д*ћсв зам"ћчателвно развит!е судебного благоустроАства, оно бмло похоже вг> главномв на теnepeimrte. Судт> долженл. бнлг. им%тl> свои протоколм и архивн ■и, понлтно, тому персоналЂ. НелБзн не удивлнтвсн такому развитш судебноИ жизни вђ XIV B'bK'fe, зпоха вг котороИ на заnafl'b, еслн исклгочимтз Италlкз, знало читатћ и писатв кроме свншенниковв оченв мало лгодеИ.

Уз чл. 180 (О своду)

Слово сводг вв настолш,ем § д"ћлаетт> его однимђ изг> саммхЂ важннхв и интересннхв нашеro законника. Слово зто т"ћмт> бол%е зам+тчателнно что мн его находимђ нашего источника и в Русскои правд+> и вт> трбхг, далче и по латнни писаннмхг источни-

.. .Овде je значајан развитак судског уређеша, оно je било углавном слично садаптњем. Суд je морао имати свој протокол и архиву и, разуме ce, томе одговарајући персонал. He можемо a да ce не чудимо таквом развитку судског живота y XIV веку, y епоси када je на Западу, ако изузмемо Италију, знало читати и mrсати осим свештеника изванредно мало људи.

Реч свод y овом § чини га једнпм од најважнијих и најинтересаитнијих §§ нашег законика. Ta je реч утолико значајнија што je налазимо, осим y нашем извору и y Руској правди, и y три, шта ви-

408

АНАЛИ ГГРАВНОГ ФАКУЛТЕТА