Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД

415

тим, несумњиво произилази да и странке и Суд сматрају да je од- 1 ређивањем вањске гракице риболовног подручја y исто вријеме одређена и вањска граница територијапног мора (5). Надаље ce из парнице и пресуде истом сигурношћу може разабрати да обје странке и Суд сматрају да, без обзира на који ce начин и којом методом утврди темељна црта, обална држава нема право искључивог риболова изван свог територијалног мора. Сматрајући да je овакво стајалшпте Суда и странака које нарочито много добива тиме, што га усваја Норвешка y складу с међународним правом, желимо ипак на овом мјесту • не критикујући пресуду успут указати на један мање познат институт међународног права, на вањски морски појас (zone contiguë). Пресуда ce, сасвим исправно, није требала освртати на тај институт, признат данашњим међународним правом, јер га Норвешка нема нити га je до сада тражила. Али, каква би ситуација с обзиром на риболов и његову искључивост настала, кад би Норвепжа прогласила да, настављајући на вањску границу свог територијалног мора, успоставља вањски морски појас? Нема сумње да je то Норвешка могла учинити и да то сваки час може учинити. Будући je риболов интерес, који je овдје y питању, Норвешка 6и и крај онако повучених темељних црта, какве Велика Британија прихвата као допустиве, својим вањским појасом обухватила и дио подручја, која јој Британија пориче. Зашто онда Норвешка не установи свој вањски појас? Једини задовољавајући одговор био би да Норвешка не поставља захтјев за вањским појасом стога, што вјерује да јој то, y вези с риболовом, не би ништа користило, Она очито сматра, и то y складу с доминантном доктрином и праксом, да обална држава има y вањском појасу нека строго ограничена права ради заштите неких својих на праву заснованих интереса, али да нема право y том појасу искључити од риболова стране заставе. Због тога она не може да себи помогне успостављањем вањског појаса, те брани оправданост и допустивост повлачења својих темељних црта повучених декретом из 1935. Иако нема сумње да по још данас доминантном схваћању вањски појас начелно не даје обалној држави право искључивог риболова, сматрамо ипак потребним на овом мјесту истакнути да то доминантно схваћање ни не онемогућује унапријед и y сваком случају право искључивог риболова. Ако би, наиме, међудржавна пракса пропустила да ce противи захтјеву неке обалне државе за искључивим правом риболова y

(5) .Ma да ce декрет од 12. српња 1935 односи на норвешку риболовну зону и не говори пзричито о територијалном мору, изван сваке сумње je, да зона разграничена тим декретом није друго до ли морски простор, који Норвешка сматра својим територијалним морем. Тако су странке расправљале питање и тако су га поднијеле Суду на рјешење“ (Пресуда, стр. 125).