Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД

417

торијално море Југославије. Умјесто тога, Споразум, који садржава иризнање јутославенског захтјева бива не само ратифициран, него и продужаван. Ово je било потребно нагласити да ce не би заборавило на могућност стварања писаног и обичајног партикуларног међународног права супротног опћим начелима. Лијеп примјер стварања таквих појединачних и за одређени случај важећих прописа пружа нам баш енглеско искључиво право вађења кораља код Цејлона (10), y подручју, које несумњиво по удаљености од копна спада y отворено море, a затим и тзв. хисторијски заљеви, који чине дио унутарњих морских вода, ма да не задовољавају опћим увјетима међународног права за заљеве. Но вратимо ce пресуди, y којој настојимо пронаћи одредбе обичајног међународног права. 3) Суд, a и странке, стоје на стајалишту да постоје правила међународног права, којих ce обална држава мора придржавати када повлачи темељну црту (види стр. 422) од које ce рачуна територијално море. Ову констатацију, на први поглед тако разумљиву и јасну, сматрамо врло далекосежном. Ево зашто. Ако ce сјетимо a y то овдје не можемо ближе улазити да не постоји правило међународног права о ширини територијалног мора од 3 миље, и да, чак, уопће не постоји правило о ширини територијалног мора (11), тада налазимо y споменутом стајалишту, израженом y пресуди, чвршћи ослон бар што ce тиче унутрашњих морских вода. Јер тзв. темељне црте чине грашгцу унутрашњих морских вода тамо, гдје такве воде постоје. Ако ce те црте не могу повлачити својевољно, ако je обална држава при повлачењу тих црта везана правилима међународног права, тада бар величина површине њених унутрашњих морских вода не зависи једино од ње. За разлику од територијалног мора, за које знамо да државе суверено одлучују хоће ли оно износити 3,4, 6 па и више (12) миља, код, унутрашњих мороких вода то није могуће. Темељне црте a оне затварају површине мора, које лежи између обале и територијалног мора и чине унутрашње морске воде не могу ce својевољно повлачити. Оне морају бити y складу с правилима међународног права, која како то констатују и Суд и странке несумњиво постоје. Утврдити та правила која су међу странкама спорна

(10) Види Second Report on the High Seas од Françols-a (Док. Ујед. народа A/CN. 4/42 ОД 10. 4. 1951).

(11) Жиделова тврдња, да не постоји правило међународног права о ширини територијалног мора (Le Droit international publie de la mer, Tome XIX, стр. 62 и даље) и данас je још точна, како ce то види из дискусије вођене y Комисији за међународно право на њену четвртом засједању при расправљању о реферату François-a (Док. Ујед. народа A/CN. 4/53), који ce односи на режим y територијалном мору (Док. Ујед. народа A/CN, 4/SR 1 "7 3)

(12) Сматра ce, да ипак постоји и горња граница од 12 миља за ширину територијалног мора и да данашње позитивно међународно право Behe претензије не признаје.