Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

418

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

управо je предмет парнице (13). Пресуда ће нам рећи, како та правила обичајног међународног права гласе и који им je садржај. Прво и основно правило за изналажење темељне (односно полазне) црте за мјерење ширине територијалног мора je ово: темељна црта je дата најнижом дртом осеке на обали континенталног копна. To значи да y случајевима кад ce територијално море мјери одмах од сбале, никаква друга црта ни y којем случају не долази y обзир. Суд посебно истиче,. као примјер неке друге црте, црту плиме или неку средњу црту између црте плиме и црте осеке. Све те могућности никако не долазе y обзир. Утврдивши то као одредбу међународног права, Суд примјећује да ce она поклапа с најповољнијим рјешењем за обалну државу и да чини очитом основну карактеристику територијалног мора као акцесорија копненог подручја државе. Будући да и отоци могу имати своје властито територијално море, па чак и унутрашње морске воде, то ce и код њих темељне црте повлаче на исти начин као и на континенталном копну. > Друго правило ce на случајеве кад неке површине изроњују само за вријеме осеке. У том случају ce и најкижа црта осеке код таквих, само повремено изроњених површина, узима y обзир за сврхе утврђења територијалног мора. Норвешка није усвојпла британско стајалиште, по којему међународно право y таквим случајевима поставља један увјет, наиме да таква повремено изроњена површина да би била узета y обзир не смије бити удаљенија више од 4 миље од једног копна (контитента или отока), које je тоајно над морском површином. Суд није ријешио постоји ли одредба која одређује тај увјет или не постоји. Констатовано je, и то прегледом карата , да ce Норвешка није нигдје послужила за повлачење темељне црте неком точком, која би била само за вријеме осеке надморском разином, a од најближе трајно изроњене површине би била удаљена анше од 4 миље. Према томе Суд није био принуђен да ово питање испитује и рјешава. Најважније питање спора да ли ce темељна црта, тј. црга најниже осеке, мора повлачити на континенту или ce може повући и на skjaergard-y , Суд je рјешио y прилог Норвешкој. По схваћању Суда не постоји y овом конкретном случају правило међународног права које би налагало повлачење темељне црте на континенту, и то зато јер ce skjaergard има сматрати цјелином с копном кон-

(13) „У име Уједчњеног краљевства ce тврдлло. да Норвешка може повлачити правце само кроз заљеве. Суд не може дијелити овај начин гледања. Ако појас територијалних вода мора слиједити вањску црту skjaergarda, ако метода праваца као темел,них црта треба y неким случајевима бити допуштена, нема никаквог вал>аног разлога, да ce они повлаче само кроз зал,еве, као y источној Финмаркији, a да ce не повлаче између отока, оточића и стијена, кроз просторе воде, који их дијеле, чак и онда, када ти простори не улазе y појам зал,ева. Довол.но je, да ce налазе између оточних формација skjaergarda. Inter fauces terrarum” (Пресуда, стр. 130).