Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Уљан, итд.] или су врло малени (18). Чим je тај размак нештр »ch;i, наш Закон тада такав удаљенији оток пушта изван темељне црте [Вис, Бишево, Сушац]. На некш мјМима" je продбр мора у' копно неббично очигледан [Бока Которска, Шибенски заљев, Новиградско море], a на другим je опет положај отока, практично узевши, савршено паралелан с линијом копна (Паг, Дуги Оток), a исто тако и канали [Планински канал, Задарски канал]. Из споменутог излази да географске чињенице несумњиво пуштају примењену методу праваца за повлачење темељних црта на кашој обали. Но треба истакнути да ce je Захон хс-тодом правада послужио врло и да je гђе je то било могуће одмах напустио ту методу и употребио основну методу паралелних црта, што значи да ce темељна црта поклапа с цртом најниже осеке на обали континенталног копна. Тако напр. на потезу од југословенско-албанске границе до Будванског заљева [рт Скочи-ђевојка] уопће није примењена метода гграваиа него метода паралелних ирта; на том потезу нема унутрашњих морских вода [осим лука], a појас територијалног мора започиње одмах и непосредно од обале. Темељна црта je црта најниже осеке. Остаје да ce испита да ли ce наш Закон тамо гђе повлачи правце придржава захтјева међународног права с обзиром на примјерно поштовање опћег смјера обале континента. И тај je захтјев, држимо, y нашем случају поштиван. Безначајна отступања диктирана су множином и величином отока, који и y случају источне обале Јадрана чине један [неједнако дебели] бедем пред континенталном обалом. Опћи смјер темељне црте и опћи смјер континенталне обале теку упоредо y могућој и довољној мјери. Начин на који je Закон о обалном мору примијенио методу праваца много je мање слободан и широк од начина на који je то учинио норвешки декрет из 1935. Неки, и то чак и најозбиљнији приговори које je Велика Британија учинила Норвешкој, морали би y случају наше темељне црте отпасти. У првом реду дужина правада који спајају двије точке по стајалишту Суда и Норвешке није ограничена, a no британском стајалишту она не може бити дужа од 10 миља. Дужина наших праваца нигдје не прелази 10 миља. Затим, дужина правца који затвара заљеве, по стајалишту Велике Британије мора стајати y неком омјеру према дубини заље-

(18) „Особито занимљиви, најтипичнији „далматински" заливи настају међутим ондје, гдје je море на уској правлаци ударило преко уског антиклиналног гребена, допрло y синклиналну долину y позадини, те je преплавило до другог успоредног антиклиналног сљемена. Такав врло типичан залив налази ce код Бакра, гдје je преплављена уздужна синклинална драга, дио еоценске винодолске пјешчењачке долине, док само узак попречни тјеснац између Бакра и Краљевице води y отвореније море. Сасвим je исте природе и Шибенски залив, само што je већи“ (Dr. Melik, op. cit., .str. 100).

427

МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД