Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

426

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

влачи такве правце, није употребио неку методу коју међународно гграво забрањује или не позна. Даље питање које y оцењивању међународноправне допустивости одредаба нашег Закона о обалном мору треба поставџти односи ce на географске чињенице, Јесу ли оне такве да примјену методе праваца чине непотребном или изричито натегнутом, па према томе и недопустивом? Одговор на то питање не може ce тражити само y областима права. Потребно je испитати чињенице из области географије. Од већег броја дјела која могу послужити y доказ да y случају наше обале постоје тражене географске околности, довољпо je ако цитирамо ово мјесто из дјела академика дра Мелика (17):

„Источна обала међутим потонула je y најновијем раздобљу Земљине прошлостн те ce вјеројатно полако спушта и y садавхњости. Већ на први поглед с високе присбалне планине (или с карте) може ce примјетити, да имамо посла с потопљеном сбалом и с обалом која тоне. Ту видимо мноштво отока и оточића, малених и најмањих шкољева и гребена, ипосвесе јасно може разабрати, да су они само продужење когшених гребена и ртова. Између отска можемо разазнавати потошвене долине, што су их приморске ријеке издубиле y плзшценско-дилувијално доба. Код Метковића су утврђени дилувијални наноси Неретве 13 м испод садашње морске површине, a потопљена Неретвина долина утврђена je на морском дну y Неретљанском каналу и y морском тјеснацу између отока Корчуле и Хвара, гдје ce губи тек y дубини од 80 м. Кад би ce морска површина снизила само за 90 м, сви далматински и кварнерски отоци сом спојили би ce опет с копном. Отоци су свуда издужени, a осим тога су нанизани y скушше, a то je очити знак, да су то напола потопљени гребени између потпуно потопљених ријечних долина. Веома je значајно, да су отоци свуда слични најближем копну, чији су потопљени дио; на пр. кварнерски отоци дио су продужеша Истре, сјевернодалматински отоци су ниски и равни, као што je ниска и сусједна сјевернодалматинска плоча, a средњедалматински отоци (Брач и други) виши су, као што je више и већма наборано и сусједно далматинско копно.“ (Стр. 94—95). ..На читавој нашрј обали на којој жпве југословенски народи, тј. од ушћа Соче па до ушћа Бојане, имамо ништа мање него 71 оток, 645 оточића и шкоља и 454 гребена“ (Стр. 95).

О rope изложеном увјерава нас и поглед на географску карту источне обале Јадрана. Ситуација, дакако, не може бити посве идентична с онсм y Норвешкој. Конфигурација je y једном и друго.м случају различита, карактеристике су неједнаке. Али идентпчност y Schobhom je очигледна. Оточни низ пред источном обалом Јадрана наставак je копна. Даљина и размак пзмеђу копна и отока, и отока и отока, често су посве иезнатни [Крк-копно, Црес-Лошињ, Пашман-

(17) Akad. đr. Anton Melik, Jugoslavija Zemljopisni pregled (prevod sa slovenskog), Zagreb, 1952,