Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

437

Јрати no оном закону no ком уступитељ пријемнику одговарати мора за уступљени дуг” (§ 878). Само ако je поверилац изјавио да ослобађа старог дужника од обавезе, или ce то може извести из околности случаја, овај неће одговарати y случају неиспуњења од стране преузимаоца дуга. Правило Српског грађанског законика о томе било je ово: „Ако заменопримац прихватајући заменител)а, овога као за свога платца тако прими, да заменодавца пусти, онда ce заменодавац ослобађа, и не одговара за дуг, намирио ce онај, не намирио. To бива, кад ce за-менопримац нарочито изјасни, или кад делом покаже, пошто од себе признање дужника да, или обвезу врати” (§ 879). 3. Од преузимања дуга треба разликовати преузимање испуњења (Erfüllimgsübernahme). Оно ce догађа када неко изјави само дужнику да ће испунити његову обавезу према повериоцу. У том случају обећалац je обвезан према дужнику да изврши своја обећавза и одговараће му ако не исплати његовог повериоца. Новелирани Аустриски грађански законик прописује да y овом случају позерилад не задобија непосредно никакво право према обећаоцу, те не може захтевати исплату од њега (§ 1404). Код нас би ce могло бранити и супротно гледиште пошто би ce такво обећање могло сматрати као уговор y корист трећег (повериоца), a из таквог уговора трећи стиче код нас директно драво према обећаоду. Али и по том гледишту дужник остаје и даље y обавези и поверилац може захтевати од њега исплату без обзира на то што je друго лице на себе преузело испуњење његове обавезе. С друге стране кад неко уговором са повериоцем прими на себе туђи дуг, по правилу, дејство таквог уговора je да поверилац поред старог дужника добија још једног дужника. Само изузетно, ако су то стране нарочито уговориле или то несумњиво излази из околности случаја, имаћемо преузимање дуга y случају када je о томе закључен уговор само између повериоца и новог дужника 4. Као што ce из овог кратког прегледа види, стари дужник одговара увек повериоцу, не само када je нови дужник ступио y сбавезу поред њега и y случају преузимања испуњеша, него тл y елучају преузимања дуга. Разлика je y томе што y случају преузимања дута стари дужник одговара тек ако нови дужник не исплати на време дуг. Према томе, y случају који je био пред судом, стари дужник (В. И.) je исправно осуђен да исплати цео износ дуга повериоду. Из чињеница садржаних y објављеиом материјалу не види ce сасвим јасно да ли ce y овом случају радило о ступању новог дужника поред старог или о преузимању испуњеша или о преузимању дуга. Али, чак и ако претпостављамо најповољнији случај за старог дужника, тј. ако претпоставимо да je извршено преузимање дуга, он je био дужан да исплати дуг повериоцу, пошто га преузи-