Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

438

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

малац није исплатио о року, што излази из чињенице да je поверилац био принуђен да га тужи суду. 5. Међутим судећи према последњој реченици пресуде Врховног суда, y овом случају није ce ни радило о преузимању дуга. Тамо стоји да je тужилац „управо проширењем тужбе и на В. И. (старог дужника) јасно испољио свој став, a наиме да не испушта из обавезе В. И.” To може значити једино да ce поверилац није дотле изјаснио, a пошто без његовог пристанка не би могло бити речи о преузимању дуга, то 6и излазило да ce y овом случају није могло -судити као y случају преузимања дуга. Нови дужник ce, може битнбио обавезао поред старог дужника или je био преузео испуњење. Окручкни суд каже да je В. М. (нови дужник) био „пристао да тужиоцу плати спорни износ и тиме прими на себе дут В. И.”, 'али ми не видимо да ли je и поверилац био на то пристао. Међутим, о непознатим чињеницама не вреди нагађати. Стари дужник je y свахом случају исправно обвезан да исплати дут повериоцу, али, судећи по последњој речениди, његова одговорност не заснива ce на правилу по коме код преузимања дута стари дужш-гк одговара, ако нови. дулкник не исплати дуг на време.

Љубиша Милошевић

ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВЕ ЗА ШТЕТУ КОЈУ ПРОУЗРОКУЈУ ДРЖАВНИ СЛУЖБЕНИЦИ. ПОЈАМ НЕЗАКОНИТЕ РАДЊЕ

1, Члан 99 ст. 2 Уставног закона ФНРЈ од 13 јануара 1953 године прописује да „држава одговара за штету коју службеници својим незаконитим радом учине грађанима или правним лицима“ и затим да држава „има права на накнаду од службеника који je својим незакош-[тим радом штету учинио“.

Овом одредбом Уставног закона начелно je измењена одговорност државе за штету коју грађанима проузрокују државни службеници. По Закону о државшш службенлцима државш! службеник je одговарао лјгчно, a држава само јемчила под одређеним условима (чл. 40). Међутим, сада ce Уставтагм законом прокламује начело непосредне одговорности државе, a држава ce може регресом наплатити од службеника. Овај систем непосредне одговорностн државе постојао je код нас и paroije no Заксну о служби y Југословенској армији (чл. 10), a no Огшггем закону о народним одборима већ je било уведено начело непосредне одговорности народних одбора (чл. 29). После наведене одредбе Уставног закона нема вшпе ове разноликости y одговорности већ y свим случајевима за штету коју грађанима проузрокују службеници одговара непосредна држава односно народни одбори.