Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

Сретен ВукосављевгСћ: ИСТОРИЈА СЕЉАЧКОГ ДРУЈЛТВА, I ОРГАНИЗОВАЊЕ СЕЉАЧКЕ ЗЕМЉИШНЕ СВОЈИНЕ. Издаше Српске академије наука, посебна издања књ. CCIX, Веоград, 1953, стр. 335.

У својој књизи, која je плод дугогодишших посматрања и размишљања, С. Вукосављевић је.изнео врло јасно како je после миграција rrpe два-три века настала својина зешве код нас и како ее она развијала. Али пошто je својина право, a право значи односе, он je y ствари поводом постанка и развијања земљишне својине проучавао основне односе нашег ранијег сељачког друштва. Кроз јасну призму својине ми посматрамо поновно настајање нашег сељачког друштва од досељеника, видимо главне односе y њему и пратимо његово разкијање. Може ce узети, примера ради, параграф 14 који носи наслов; Како je земљишна својина остала сељачка. Ту je на одличан начин показано како je сељак сачувао земљу и од феудалаца и од капиталиста и од главара, и зашто ce нису имућнији сељаци претвррриш y велике сопственике. У овом ce параграфу осветљава положај сељака као целине, и њихов однос према другим друштвеним групама. Кроз судбину својине земље, њено остајање y рукама сељака, Вукосављевић показује какви су били односи разних група нашег старог још увек мало диференцираног друштва. Иако кије y првом плану, y ствари то друштво je предмет ауторовог проучавања. И због тога књига с правом носи и назив: „Историја сељачког друштва“, који ће јој бити заједнички са још трима које треба после ње да дођу, a то су Ортанизовање сељачког насеља, Организовање сељачких радова и О друштвеним заједницама и о облицима понашања y њима. Може ce слободно рећи да ова књига претставља велики добигак за нас и да ће бити од велике користи свима који ce баве друштвеним наукама код нас. ВБена вредност je вишеструка: она вреди и по постављеним питањима и по начину како су та питања постављена, и по ауторовим интерпретацијама, и по обиму материјала. Вукосавл>евић je много путовао по свима нашим крајевима, и ггосматрао и проучавао наше село. Он je на тим путовашима био скутгио огроман материјал, који je, нажалост, y рату пропао. Али je он добар део тога материјала могао да реконструише, пошто ce био интимно уживео y њега. Из онога што je тако спасено ми можемо да нагађамо о богатству које je пропало. Факта која су y књизи изнесена су многобројна, разноврсна и нова. Скушвена y разним крајевима наше земље она омогућавају корисна приближавања и поређења. Она омогућавају да ce општој