Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

478

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

или stipulatio, коегзистентна са нексумом, имала за циљ регулисање тих односа између самих патриција (стр. 6 сл.). Чини ce, међутим, да економски и друштвени развој Рима y времену важења некзума намеће закључак да je y нексуму немогуће гледати правни посао за регулисање зајмовних односа само између плебејаца и патриција, већ да y њему треба видети правни посао који je служио за регулисање кредитних односа између сиромашних и богатих становника римске државе, при чему je ступање y нексум зависило искључиво од материјалног стања римских грађала. О томе говори и Ливије (4). Стипулација je, насупрот томе, иако неко време коегзистентна са нексумом, установа новијег порекла. Либтов je, слично као и Веструп, y нексуму видео зајам, при коме je истовремено са закључењем зајма поверилац задобијао извесну власт над лицима која су служила као јемци за исплату зајма. To јемство за исплату зајма могла су преузети лица која су ce налазила y patria potestas дужника, лица од њега независна. али и сам дужник. Основно при нексуму, по Либтову, била je чињеница да су y нексум улазили сиромашни становници Ррша и то y крајњој невољи, па су зато били склони да такав зајам гарантују својим телом и својом слободом (стр. 124 сл ). Гарантија за зајам вршена je y првом стадију развоја нексума фактичким везивањем јемаца, a касније ce то везивање претворило y симболично ~обавезивање”; nexus je постао синоним са obligatus (стр. 127). Либтов je, као што ce види, слично као и Веструп, покушао помирити гледање Хушкеа и Митајса, али дајући извесну превагу Хушкеовим закључцима. Мишљбње Либтова, проширено са схватањем орочености при нексуму, са извесном ширином y одређивању објекта нексума и економских и друштвених последипа нексума, op4ppïï4o io ц свакако претставл>а видан напредак y решавању суштине нексума. Ипак, од најновијих студија y решавању суштине нексума, по нашем убеђењу, најдаље je отишао Леви-Брил који je први као Signum distinctivum нексума, y односу на уговоре који су и раније постојали y римском праву, истакао баш моменат орочености. По ЛевиБрилу иексум je био први орочени посао старог римског права, a баш зато што je био први орочени посао. он je био и први санкционисани посао (стр. 98 сл.). Веза између орочености и санкције, сдносно потребе за санкцијом, код Леви-Брила рељефно je истакнута. Притом треба нагласити да je Леви-Брил y својој студији дао ванредно интересантну анализу економских основа орочених послова и да je истакао чињеницу да y прво време развоја римског права нису још постојали услови да ce каснији разноврсни орочени послови схвате као засебни правни послови. Сви гу они "хватанч као идентични баш по томе што су улазили y гручу захтевали тачно регулисање питања за случај неизвошеша примљених обавеза. У »''"’’ашздањт опочечости нексума, чини ce, лежи највећа заглуга Леви-Брила. a уједно један од важних доприноса за даље решавање ттчтв--,- 1 прточт<у зд чекзума Сем питања суштине. и одчосно функција нексума y најновијим радовима повтављено je унеколико друкчпје него раније.

(4) Ливије 2, 23: Magno natu quidam cum omnium malorum suorum Inslgnitus se in forum projecit .. . aes alienum feclsse .. . nexu vincti solutique se undique in publicum proriplunt . . .