Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

479

Веструп (стр. 18 сл.) je то питање решио на тај начин што je y односима из нексума гледао две тачно одвојене компоненте: даван>е новца и јемствовање за примљени новац нексум би, према томе, задовољавао функцију новчаног зајма и функцију утовора о јемству. Либгов (стр. 124 сл.) je сматрао да je при нексуму закључиван уговор о зајму, чија je нормална последица било јемство дужника, односно извесних других лица нексум ce, према томе, појављивао искључиво y функцији санкционисаног зајма. Леви-Брил (стр 101) je мислио да ce уговору о зајму морала додати дамнација која je деловала тако да ce од незаштићеног зајма стварао заштићени облигациони однос. Нексум je, према томе, и по Леви-Брилу задовољавао искључиво један правни однос, појављивао ce само y функцији санкционисаног зајма. У тим питањима, чини ce, да je y најновијим студијама учињен корак натраг y односу на учење Савињија и Хушкеа. Пренебрегнут je фрагменат Елија Гала: Nexum est.. . quodcumque, per aes et libram geritur: id quod necti dicitur. Quo in genere sunt haec: testamenti factio, nexi datio, nexi liberatio (5). Зато y све три студије изненађује непотпуност одређивања функција нексума. Далеко je потпуније било оно што су нагласили Савињи и Хушке, наиме да je најранији нексум испуњавао врло различите функције које су биле далеко шире од функција редовног схватања зајма, a које би ce, бар по нашем убеђењу, најбоље могле објаснити као функције кредитне природе. Иако je Леви-Брил био врло близу томе закључку, он ипак до њега није дошао, није ce чак ни оградио y схватању термина зајам, као што je то урадио Либтов (стр. 126). Међу питањима структуре нексума, питање субјеката решено je и код Либтова и код Леви-Брила на тај начин што су као пасивни субјекти нексума означени сиромашни римски грађани a као повериоци богати, док je Веструп и y томе следио старије мишљеше Нибура и као пасивне субјекте при нексуму посматрао само плебејце, чиме je починио озбиљну историску грешку. У питању сагласности вол,а субјеката при нексуму опште je прихваћено мишљење да je сагласност била консумирана формом. Интересантно je, међутим, да ниједан од писаца није анализирао y чему ce могла састојати сагласност и није инсистирао на ефемерности те сагласности, настале под неизбежном принудом економског стања, израженој y Ливијевом ..velut tabem pervenisse ad corpus” '6) или „spe amissa capitibus obvolutis se in Tiberim praecipitaverunt” f7V Питање предмета нексума ограничено само на новац код Веструпа (стр. 12) схваћено je еластичније и тачније код Леви-Врила (стр. 98 сл.) и код Либтова (стр. 128) сл.). Као предмет нексума по њиховом мишљењу

(5) Festo, под Nexum (Lindsay, 160) (6) Ливије 2, 23. (7) Ливије 4, 13