Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

484

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

смислу; to cy једино аутентични и за све обавезни извори. Овде спадају: обичај, закони и судски прецедент кога он сматра као судски обичај. Полазећи од Дигијевог схватавва о улози воље y праву Реглад долази до појма способности и овлашћења. Прво постсИи онда када субјект права ради y свом a друго када радн y туђем интересу. Правне акте Реглад посматра са материјалног и формалног гледишта. Са материјалног гледишта их дели на акте правила, акте услове и субјективне. Са формалжхг гледишта их дели на једностране, вишестране и утоворне. Остварена санкција je за писца ствар ван правне норме. Усваја сагласно Дигију, тендендију ка санкцији као практичан критеријум за разликовање правног од моралног наређивања. Ову тенденцију сматра као последицу двоструког карактера правне норме: моралног и чињеничког. Морална дужност изражава друштвену нужност. Ако ова нужност због слободе човека y избору мотива није задовољена спонтано, прибегава ce остваривању деликтним актом. Санкцита за Реглада има двострук карактер: превентиван —да уклони неподударност између акције и дужности, тј. да појача афективно стање субјекта y смислу остварења норме и апостериоран y правцу нанете штете. У закључку писац даје дефиницију филозофије и теорије права као и њихов однос према правној науци. Филозофија права. по њему, као грана филозофије вредности, дефинише нормативне појмове (норма, субјект права, субјективно право) и налази ce ван правне науке, односно претходи јој. Теорија права пак даје појмове правне техшгке и јесте y правом смислу речи дело правне назгке. Ctee ce међусобно допуњују и за пуно сазнавање права нужно je познавање и једне и друге. У овом кратком делу које има више карактер нацрта једне вбимније студије, писац ce утлавном креће y оквиру метода идеалистичке филозофије, тзв. филозофије вредности, покушавајући да преко идеје о друштвеној вредности повеже социолошки позитавизам са нормативизмом. Остајући ученик Дигија и Бонара, он даје и неколико оригиналних дефиниција као наггр. дуплицитет тумачења државе, flecbi-HD-op-riy суб Ј екта права, суб ; ективног ппава филозофије права, опште теорије права и њихов узајамни однос He улазећи y то колико je y свему овоме успео, може ce рећи да дело свакако претставља један интересантан детаљ о стању савремене буржоаске филозофске правне мисли.

Дгшитрије Продановић

W. Arthur Levis: THE PRINCIPLES OF ECONOMIC PLANNIG, London 1951. Dennis Dobson, 128 p.

Луисова књига спада no низу особина y модерну серију стандардне западне литературе о државној интервенцпји, засноване на популаризацији кејнзијанских концепција и на извлачењу поука из британског искуства са лабуристичком економском полптиком после, овог рата. Сам аутор наглашава скромне амбиције књите: она пре има за сврху да размотри већ познате аргументе за и против и да пружи једно „разумно“ решење, него да претставља дубље самостално истраживање y иначе тако спорној и компликованој материји.