Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

488

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

R. F. Harrod: TOWARDS A DYNAMIC ECONOMICS, London, Xvlac Mill an 1949, IX + 169 pp.

Р. Ф. Херод je ученик и присталица Кејнзов. 1936 издао je дело Коњунктурни циклус y коме je применио Кејнзове идеје на теорију цикличних појава y привреди. За време рата био je y државној администрацији, a поново ce вратио теориском раду овим делом, почетком 1949. Као присталица десног крила кејнзијанаца ■он je према политици послератне владе имао критичан став. Издао je y том духу Страница британске лудости (1946) и Да ли су ose невоље потребне? (1947). Тај његов став ce примећује и y овом његовом делу. Ова књига je вредна пажње због своје теориске разраде, управо због утицаја који je извршила на развој динамичке економије код других писаца. Критика његових теорија допринеће рашчишћавању значења самог појма динамике y економској теорији. Књига ce састоји из пет предавања, које je Херод одржао на Лондонском универзитету y пролеће 1947. Материја која je обрађена обухвата врло широко поље основе теорије прогреса, промене y становништву, технички прогрес, штедњу, акумулацију капитала и интересну стопу, теорију криза, односно коњунктурног циклуса, све до конкретних предлога за решавање текуФих проблема. Оволико разних предмета обухватити y једну целину није био лак посао, и стога ce има често утисак скоковитог излагања. Осим тога, обрада свега овога на око 170 страница изискивала je врло кондензовано и концентрисано излагање, уз врло висок степен апстракције. Најзад цела анализа je дата једним врло прецизним језиком. При приказивању те материје треба истаћи да je onâ изложена y два вида, прво теориски, a затим конкретно-практички. Очигледно je да je Херодов циљ био да све ово изанализира да би дао критичке предлоге за привредну политику, како он сам каже напредних капиталистичких земаља, поглавито САД. На тај начин ce преплићу оба вида излагања, и међу њима не може ce повућп одређена граница. У Аналима (бр. 1) изнели смо једно широко објашњење динамике y економској теорији. Ту смо динамичним назвали сваки онај појам економске науке који je претстављао веран одраз конкретног стања и на тај начин био применљив на актуелни развој. To je даље значило да je низ појмова подвргнут темелмшј ревизији, после које су неки задржали своје место и важност a неки пали y други ред. Код Херода y овој књизи несумњиво има и таквог, широко схваћеног динаиизма. Али динамика код њега ипак значи нешто друго. Он je динамику схватио вишемање формално, y једном ужем