Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

490

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Како je већ напред истакнуто, ред којим он излаже своје теорије није целовит него растрган, тако да ће и приказ његових теорија личити на неповезане опаске. Херод je напр. разрадио подробно однос штедње и акумулације, узимајући да одговори на питање да ли ce штедња аутоматски прилагођава потребној акумулацији капитала. To je материја коју je он детаљно простуридао, навраћајући ce неколико пута на њу. Одговор који je Херод дао, јеете негативан, као што ce могло и очекивати од једног Кејнзовог ученика. Ту ce заиста не би имало шта приговорити. Али метод je за критику jep ce Херод, говорећи о штедњи служио индивидуалним критеријумима, кроз маргиналистичку концепцију „кривуље корисноети прихода”. Негативан одговор je дат и на питање: да ли можда каматна стопа може да обезбеди хармонију између штедље и потребе за капиталом следећи и овде тачно Кејнзове идеје. Следеће je било питање да ли можда манипулацијама са нивоом надница није могућно постићи хармонизирајуће дејство. И овде он иде утабаним стазама закључујући да ће пад надница само погоршати ствар, повећати дисхармонију. Као што ce види, излази да нема аутоматске хармоније између штедње и потреба за капиталом. Ово je no речима већ цитиране Џ. Робинсон дентрална теза из Кејнзове Опште теорије пројицирана на дуги ток. Међутим најинтересантнији je део кшиге где Херод разрађује теорију криза, коњуктурног кретаља y привреди. Кад ce тај проблем динамички посматра, појавл>ује ce тешкоћа разликовања измећу циклуса и дугорочних тенденција развоја. И код њега ово осетљиво разграничење није потпуно јасно. Тако ако посматрамо случај', који je он узео, када je штедња мања од потреба за капиталпм, тј. када je штедња недовољна онда нам пред очи излази слика развоја западних капиталистичких земаља y XIX веку: стална тежња ка све већем инвестирању, опасноет од инфлације. степен развитка мањи од могућег услед недостатка штедње-акумулације сретстава, штетдња као друштвена врлина, Тако ce Херодов циклус конкретизовао y времену и y простору. Али није увек лако погодити шта иза његових теорија стоји, коју стварност он- посматра. Ту ce он огрешио о динамику схваћену онако y ширем смислу. Коју стварност дакле одражава горн.а слика? Пошто су развијене западне земље већ далеко иза описаног степена развитка, значи да ce та анализа односи на неразвијене земље XX века које тек ступају на пут индустријализације. Међутим динамичка економија описује најразвијеније облике привреде, и стога je грешка стање неразвијених земаља подметати под анализе и под посматрања развијених.