Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

491

Тако Херод, следећи своје шеме стриктно, не коригујући их историско-социолошким изучавањима, даје повода да ce његове анализе примењују час на развијене час на неразвијене земље. И Кејнзове шеме и препоруке ce морају пропустити кроз двојну призму, да 6и ce разумело на шта ce односе. Од тога истог зла пате и Херодове анализе. Напр. штедња. Према Хероду ce на питање да ли je штедња корисна земљама високо развијеним не може одговорити, јер je он одбацио њену корисност, претпостављајући да je она претерана и стога ce против ње треба борити. Али ми знамо да има читавих сектора и y најразвијенијим земљама који имају готово неограничену потребу за капиталом, и да je необично смело чак опасно рећи да je штедња непотребна. Тај ce проблем не поставља само за неразвијене земље, како би неко можда био потстакнут да помисли, него и y Енглеској. Зато je штедња појам к-оји треба динамично обрадити, и који je важан како за нас тако и за високо разкијене земље. Само он захтева одговарајућа специфична прилагођавања. Питање незапослености такође не подлежи хомогеном теориском разрађивању, нити су предложени лекови универзалне важности. Узмимо Херодову шему по којој он испитује пуно коришћење капацитета и пуну запосленост. Становкиштво ce повећава брже од количине капитала, услед недовољне акумулације (штедње). To изазива незапосленост радне снаге, Усто примена техничких проналазака повећава ту незапосленост. Поставља ce сада питање на које ce земље односи оваква анализа и какви ce лекови томе стању могу пронаћи? Ова незапосленост личи на незапосленост пренасељених неразвијених земаља. Према томе не могу ce употребити лекови које je Кејнз препоручио, јер he јавни радови изазвати притисак на тражњу потрошних добара, која ће иадагапшти понуду, што води y инфлацију. И нехотице Херод нас je довео до појма резервне армије рада. Такође смо могли да извучемо да политика јавних радова колико год да je популарно оружје економске политике, ипак мора опрезно бити употребљавана ако ce ce не желе произвести негативне последиде. Услед неодређености конкретизације његових теорија ми не можемо ни Херодове лекове и препоруке за кошсретну политику примити са поверењем. Кад ce од теорија, на тако блиском простору одмах прелази на конкретне савете, онда они увек изгледају некако исувише прости према претходним компликованим разматрањима и лако искаче питање да ли су они применљиви на фактично стање. Као да су такви писци заборавили да провере тачност својих конкретних модела. Тако je и Херод израдио читав систем предлога који имају крајњи циљ да апсорбују претерану штедњу спушташе интересне стопе готово на нулу; стварање лагера робе који he