Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

508

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

цијама не бивају потпуно напуштени (буџети ce одобравају не једним, него еа више закона; множе ce фондови и буџетски анекси односно анексни буџети јавних служби са посебним, наменским приходима; дају ce широка овлашћења влади и шефовима појединих ресора y погледу вирманисања; одобравају ce инвестициони расходи који обухватају више година; укида ce рачунска година и изједначује са буџетском; итд.). Француски реферат je посебно скренуо пажњу на питаше начина . припреме и саставЈвања буџетског предлога, који треба да буде дат тако како би орган власти који одобрава буџет могао што лакше и сигурније да ce определ>ује о томе које активности владе и администрације y одређеном периоду да одобри, a ko je да отклони vum одложи. У ту сврху нужно je поједноставити и уједначити номенклатуру буџета; груписати све сврсте ра-схода око појединих органа и служби да ce може видети целокупно њихово коштање и упоредити са евентуалним приходима. Треба, дакле, из предлога односно уз предлог буџета да ce види цена коштања и рандман рада и услута појединих јаввих служби. Тако састављен буџет y САД, према првдлогу савезног буџета за 1951 годагну, назива „буџет активности“ (performance budget), за разлику од ранијих буџета чији су расходни делови предвиђали и одобравалн ствари и услуге које ће бити купљене, a не делатности и шихово коштање. Из дискусије о самој теми од интереса je поменути ово. Истицана je подела буџета на „редован“ и на „буџет развоја” (економског, културног, социјалног). Скретана je нарочита пажња на потребу ефикасне контроле извршења буџета y разним облицима и y разним фазама извршења; указивано je на нужност што стварнијег предвиђања раСхода, што ce између осталог може постићи мно-

го лакше, ако je кратак размак времена између израђеног преддога и момента одобравања буздета. У вези са изучавањем и претресањем разних облика техничке помоћи y области јавне управе расправљано je о питању оргакизације и рада једног института за јавну управу. У уводном реферату X. Рајнинг (САД, Универзитет Јужне Калифорније) y виду десет питања и око 90 разних потпитања —• дао je врло успелу анализу проблема и рашчланио га тако да je реферат одлично послужио као потстицај и основа дискусије. Пре свега, поставл.а ce питање задатка једног оваквог института: изградња или усавршавање кадрова; истраживачки рад; документација прибирање, размена, превођење, анализе и критика материјалија; коисултације, помагање и саветовање државних органа. Наравно сви или сваки од ових задатака y блиској су вези са конкретним потребама земље односно појединог краја. Даље ce постављају следећа питања: за коју врсту, за који степен кадрова институт треба да врши изградњу и уздизање; y вези с тим с каквим наставним планом и програмима; на који начин да ce врши пријем слушалаца, како да ce обезбеди њихово издржавање за време студија; да ли, како и колико да ce институт бави научним радом, документацијом и консултацијама; какав статус да има: да буде самостална и самоуправна установа, или део универзитета, или установа под непосредним надзором државне управе. На који начин да ce процењује рад лнститута и врши контрола; какав однос треба да буде између института и служби y државној управи које ce баве сличним делатностима (посебно оним ван наставе), a какав однос са универзитетима и друтим високим школама; може ли овакав институт да служи за потребе више земаља, какви ce посебни проблеми јављају y таквој ситу-