Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ацији. Дискусија je вођена највише о томе да ли институт, поред школских, треба да има и друге иоменуте задатке. Већина je заступала мишљење да на то питаite треба дати позитиван одговор. Поставило ce и питање лика и начина регрутовања наставног кадра. Истакнуто je мишљење да ввде треба узимати y већој мери етру-чњаке из праксе и оне професоре који нису „дефишггивно“ формирани, јер професори који су престали да ce и даље развијају поред све рутине и педагошког искуства нису најподобнији за овакав институт. Најзад напоменућемо нешто што je y начину ■ рада Конгреса било заједничко за све теме. Наиме, о евакој теми поднет je најпре тзв. •пшти реферат, састављен на оенову претходно послатих националних реферата или без њих. После тога вођена je дискусија, која ce састојала углавном y давању обавештења о својој земљи и изношењу ставова учесника. делегата из појединих земаља. Ретко ce дискусија кретала y виду еупротстављања мишљења ставу главног референта или појединог дискутанта. Општа атмосфера диекусије била je y духу толеранције и поштовања разних схватања и мишљења. Било je тешкоћа техничке природе: обиман дневни ред, a за кратко време, наметао je чеSTo врло ограничено време дискутантима; преводиоци, иако добри зналци оба радна језика (француеки и енглески) нису увек успевали да пренесу y потпуности и ја*но мисао говорника. Домаћини, централни и локални органи власти Турске, Истанбулски универзитет, посебно његов Правни фанултет добром организацијом пријема и боравка и широким и ердачним гостопримством учинили су да je рад и цео боравак иа Конгресу био врло пријатан. Н. Стјепановић Двадесет и четврти курс на Хашкој академији за међународно

право. Од 13 јула до 8 августа 1953 одржан je y Хагу 24 курс за међукародно право на Хашкој академији. Курсу je присуствовало око 550 слушалаца из 38 разних земаља. На овогодишњем курсу била су изложена следећа питања: 1. Др. М. Е. Н. ван Клефенс, министар Краљевине Холандије : „Појам суверености и његови нови аспекти”. Солидарност међу народима света јавља ce као последица развоја .рветске економике, то je полазна претпоставка на којој др. Клефенс анализира и поставља савремено схватање прјма суверености. Нове економске потребе захтевале су и нове међународве институције. Државе су ce нашле пред проблемима које су могле решити само сарадшом са другим државама. Појавили су ce многи мултилатерални утовори, међу којима je свакако најзначајнији Пакт Друштва Народа и Повеља. И Пакт и Повеља ограничили су сувереност држава чланица, али су ове ипак задржале велики број суверених прерогатива; да регулишу своје дипломатске односе, закључују уговоре, y извесним околностима да ступе y рат итд. Према томе, може ce говорити једино о ограничењу суверености од стране ових двеју организадија a шкако не о укидању. У истом светлу предавач анализира Северно-а--------тлаитски пакт, Западноевропску одбранбену заједницу, Шуманов план, истичући да сувереност ;i интеграција нису супротности , Koje ce искључују. Појам сувереиости показао je своју виталност, и без обзира на извесна екстремна тумачења, одиграо je позитивну у'логу y развоју међуиародних односа. Под окриљем суверености пружена je могућност малим националним државама да развију своје капацитете, a не треба потцешгги ни њен психолошки значзјИ данас још већина људи верује да je сувереност политички нправни принцип његове земље за

509

БЕЛЕШКЕ