Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

y нашој држави имати користи сами осигураници a не, као y калитализму, y првом реду и највише акционари осигуравајућих друштава (to he код нас, са развијањем ових дужности осигураника, моћи постепено одвести с једне стране до смањења премиских стопа, a с друте стране до повећавања средстава за превентивне мере, па према томе и до повећавања обима и квалитета самих првенствених мера, од чега ће опет, y крајњој линији, имати користи не само осигураници него и цело друштво). 7- Питање плаћања премије, нарочито питање начина и места плаћања, обавезе осигураника да ce презентира за исплату или да му признаница за исплату буде поднета о року, питање délais de grâce при плаћању премија, питање закашњења при плаћању премија и нарочито односа момента плаћања премије односно закашњења плаћања и момента насталог осигураног случаја односно штете, треба да буду подробно регулисана, и то тако да би била натлашена сва важност уредности и тачности извршења ових обавеза од стране осигураника, али и да би ce водило рачуна о савесности осигураника, a to he рећи да ce при регулисању овог питања не би више водило рачуна само о формалним моментима већ и о стварним ситуацијама. 8. Питање раскида уговора о осигурању, које ce питање, релативно, код овог уговора може чешће поставити него што je то случај код многих друтих уговора, претставља свакако једно од питања y чијем je регулисању интерес осигуравајућег завода био одлучујући. Задржавајући за себе једнострано и скоро неконтролисано право раскида уговора о осигурању y многим случајевима чак и најмањих пропуста осигураника, који пропусти често нису битни за сам утоворни однос, a посебно стварно ништа не мењају y погледу садржине односа до кога je дошло на основу уговора о осигурању, осигуравајући заводи су ce широко користили овим задржаним правом, овом уговорном клаузулом коју су једнострано прописивали односно диктирали (уколико je већ нису и каткад злоупотребљавали), тако да ce друга утоворна страна осигураник скоро стално налазила под ударцем „Дамокловог мача“ који je држао y руци осигуравајући завод, јер je био y стању да, услед много недовољно јасних и непрецизних уговорних клаузула, изазове раскид уговора о осигурању. To je стварало однос неповерења између осигураннка и осигуравача, однос који ce може разумети y капиталистичком праву и друштву, али који, мислимо, не може и не сме постојати код нас. Отуда сматрамо да ce, делом y закону a више y ошптим условима уговора, мора много прецизније и јасније него што je то углавном случај данас одредити y којим случајевима може доћи до једностраног раскида уговора о осигурању било од стране осигураника било од стране осигуравајућег завода, a евентуално одредити н сам начин, поступак извештавања једног уговорача од стране другог о коришће-

308

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА