Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРАВНИ ПРОБЛЕМИ ОСИГУРАЊА

309

љу овог права, па чак евентуално y неким случајевима и сам начин коришћења овог права на отказ уговора о осигурању (разуме ce да he ce y вези са овим морати поставити и питање случајева y којима би осигураник имао право на повраћај једног дела уплаћених премија). 9. Питање утврђивања наступиле штете и њене висине je од битног значаја како за сам осигуравајући завод тако и за осигуранике. To питање je најчешће разлог спорова који настају y области осигурања, и то како y погледу самог основа права на накнаду штете и висине штете, тако и y погледу самог поступка утврђивања штете. И то долази као последица било многих нејасности уговора о објекту осигурања, било недовољне пажње и чак недовољне савесности при утврђивању y процени штете (41). Новим законским проггисима y првом реду, a затим прецизнијим општим клаузулама уговора треба подробно регулисати ово питање, обезбеђујући при томе y самом поступку учешће како стручних лица, тако и претставника друштва, јер од правилно? решења овог питања зависе и фокдови осигурања, a то y крајњој линији значи друштвени фондови (42), 10. • Питање обавезности осигурања ce најчешћс решавало с обзиром на врсту осигурања, те ce оно уводило само код одређених врста осигурања, које су ce онда појављивале само као такве, тј. обавезне. Такав je случај, например, код осигурања лица при превозу (43), при чему ce број случајева обавезног осигурања повећака, a y последње време ce већ говори о општем обавезном осигурању против свих врста одговорности за штету (44) _ Међутим, мислимо да

(41) Притом je нарочито од важности одредити шта ce има разумети под појмом „пожар“, y вези са разним узроцима његовог наступања. (42) В. F. Fick: Der Begriff der Feuerversicherung, Zürich, 1918; F. Fick; Einige Grundbegriffe der Schadensversicherung: Ersatzwert, Interesse, Gewinnverbot, Zürich, 1918.

(43) V нашој литератури в. B, О. Благојевић: Међународна грађанска одговорност аутомобилиста и обавезност осигурања ове одговорности, Београд, 1937, В. и V. Cadére: Théorie et pratique de l’assurance de responsabilité, Paris, 1923; C. Hüschelrath: Betrachtungen zum neuen Bedingungsrecht der Kraftfahrt-Haftpflichtversicherung, Berlin, 1941; као и низ публикација Међународног института за унификацију приватног права, са седиштем y Риму.

(44) Као заступник оваквог осигурања нарочито ce истиче проф. Алберт Еренцвајг, указујући на сву опасност коју савремени живот и промет изазивају, тако да je скоро свако лице y сталној опасности да претрпи штету, али с друге стране и y опасности да другоме нанесе штету. По нашем мишљењу овакво схватање, поред извесних користи: олакшавања оштећеном лицу да брже дође до накнаде штете и да та накнада буде ефикасна, може да доведе до преваљивања терета оваквог осигурања на што шири круг лица, a да тај терет смањи управо онима који највише извлаче користи из повећаног промета, тако да ce са његовом оценом, y оквиру једне капиталистичке државе, мора бити врло суздржљив ако не и скептичан. Код овог осигурања ce често поставља питање његове моралности: да ли није неморално, иако je то евентуално корисно, да ce неко може осигурати против штета које причини својом сопственом кривицом. Притом, разуме ce, код одговора на ово питање, тј. на питање допуштености овог осигурања, свакако ce мора водити рачуна о чињеници да ce овим осигурањем штите и интереси оштећеног лица. В. К. Jannot: Zur Vervollkommnung der Haftpflichtversicherung, Berlin, 1940; L. Vuéina: Socializacija rizika v modernem prometu, Pravnik, VIII/1953, br. I—3, str. 43—71.