Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОСИГУРАЊЕ РОБЕ У ЖЕЛЕЗНИЧКОМ ТРАНСПОРТУ

321

или од железница или од Завода само не кумулативно, јер ce ради о имовинском осигурању одговара данас, може ce рећи општем ставу модерне правне теорије по тим проблемима. Иначе, схватање Главне државне арбитраже да корисник осигурања има право да тражи накнаду само од Завода долази y сукоб са поставком тог схватања да Завод увек има право регреса према железници. Јер, на основу чега онда Завод стиче право регреса према железници, ако корисник осигурања нема право на накнаду од железнице. У суштини, и по овој теорији полази ce од осигураниковог права према железници које прелази на Завод, само ce осигуранику забрањује директно остварење овог права према железници, што ce правно тешко може објаснити. Оштећеник не само да не губи ово право осигурања, него je напротив y правној теорији дуго вођена дискусија да ли да му ce призна остваривање и једног и друтог права кумулативно. Практични разлози на које ce пракса позива, тј. лакше остваривање отштетног захтева према Заводу, који су иначе врло важни, не могу ипак бити разлог за укидање корисниковог права према железници начелно, без обзира што ће ce он y пракси редовно обраћати Заводу (5). Исто тако при чињеници осигурања железница од одговорности не може ce признати Заводу право регреса из разлога потстицања пажње железница. To ce може постићи и другим мерама, од којих je једну и сам законодавац предвидео поменуто награђивање службеника железнице, који ce истакну y спречавању штета. Међутим, цела ова дискусија изгубила je сада делимично од свог практичног интереса. Решењем Министра финансија ФНРЈ, које je донето y сагласности са Претседником Савета за саобраћај и везе Владе ФНРЈ, од 28 маја 1952, укинуто je плаћање премије од 0,50% од износа возарине од стране железница. Премиска стопа износи само 1,20% и наплаћује ce само од пошиљаоца прирачунавањем возарини. На овај начин измењена je донекле и правна организација осигурања. Осигурање железница од грађанске одговорности, за које сматрамо да je раније постојало, престало je да постоји и сад смо y присуству само осигурања ствари односно робе y транспорту од стране пошиљаоца. Односи између Државног осигуравајућег завода и железница сад су друкчији. Завод отсада има увек право регреса према железници, y случају кад je она одговорна за штету, без обзира да ли je до штете дошло из просте непажње или из грубе непажње или умишљаја. Овакав однос y погледу регреса одговара изнетом гледишту Главне државне арбитраже, које раније није имало оправдања. Међутим, оштећениково право избора да свој отштетни захтев

(5) Ову дискусију не треба бркати са дискусијом која ce водила y извесним правима (француско, еиглеско и др.) за признање оштећенику директног права према осигурачу, јер ce тамо ради о случају кад je возар, a не оштећеник, осигуран (од одговорности), па ce поставило питаље да ли из тог осигурања треба и оштећенику признати директно право на накнаду према осигурачу.