Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

322

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

остварује било према осигурачу, било према проузроковачу штете, мора ce несумњиво признати, из раније наведених разлога. Ово би била правна ситуација учесника обавезног осигурања пошиљака данас.

111

У вези ca предлозима и дискусијом која ce развила код нас о општој реорганизацији целог нашег осигурања уопште, појавила ce и дискусија о потреби даљег постојања установе обавезног осигурања пошиљки y железничком транспорту, односно о реорганизацији овог осигурања ако ce оно задржи(б). Ова дискусија водила ce између привредника, стога су и разлози који су y њој изношени првенствено економске природе. Износећи овде укратко те разлоге, на које je нужно осврнути ce, на првом месту изнећемо аргументе који су навођени против даљег задржавања установе обавезног осигурања пошиљки на железницама код нас. Ово гледиште, узгред речено, заступали су неки претставници наших железница. Њихови главни аргументи за укидање обавезног осигурања пошиљки били 6и следећи: Државни осигуравајући завод узима од привреде несразмерно високу премију која без разлога повећава продајну цену робе (7) за један релативно мали ризик. Наиме. виша сила сведена je данас y транспорту на врло узан обим, услед чега ce Завод за претежни део штета регресира од железница, Цифре n3HOcâ примљених од стране Завода на име осигурања и цифре исплаћених nsHoeâ осигураницима и регресираних наплата од железница показују да je овде Завод остваривао једну замашну акумулацију и уствари поскупљивао возарске ставове при превозу железницама, и тиме упућивао пошиљаоце на коришћење других саобраћајних средстава. Затим, оваквим осигурањем какво je сад трошкови осигураша пребацују ce са робе веће вредности на робу мање вредности, што није праведно решење, јер око 3/4 укупног превоза на железницама отпада на робу мање вредности која тешко подноси овај терет. Сем тога, садашњи начин осигурања без потребе повећава администрацију и ангажује y једној непотребној операцији знатан апарат. И Државнм осигуравајући завод и железнице морају водити скоро исти административни поступак приликом расправљања отштетних захтева

(6) В. иарочнто мишљења изнета y „Економској политици” бр. 12, 13, 17 и 20 из 1952.

(7) Иако пошпљалац може бити и прнватно лице, због велпког значаја присредних органпзацпја цела ce ова установа обавезног осигурања најчешће посматра са гледпшта привредннх организација као осигураника, и означава ce као осигурање робе место оснгураша пошнљака.