Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

103

ПРИКАЗИ

За економисте je још важнији аспекат радног становништва једне нације. Иако се не поклапају тачно, ипак се трупе становника између 15-те и 65-те године старости могу сматрати као радно становништво у Енглеској. Њихов број износио je y 1952 46,5% од укупног становништва (Статистички годишњак). Пре него што ce пређе на економско испитивање ове групе, требало би je мало осветлити са демографског гледишта. Оно што je за ову трупу карактеристично јесте да се на узлазној страны, тј. на страни 15 година она сужава још од после Првог светског рата, онако како су пристизале смањене генерације. Отада тај процес сужавања базе радног становништва траје све до данас. Он he потрајати све док год генерације рођене за време Другог светског рата не стигну у године између 15-те и 20-те. С друге стране, горњи део пирамиде све je шири све већи број људи доживљују старост од 60 —65 година. Економске последице оваквог састава радног становништва по Извештају су следеће: економски систем постаје мање еластичан, што нарочито осећају нове индустрије које обично рачунају на нову радну снагу, а не на стару већ давно негде запослену. Међутим, овде треба узети у обзир и супротну тенденцију коју изазива баш висок проценат старијих радника. Виши старосни ниво радника олакшава да се у једној индустрији у опадању смагьи број радника на тај начин што се' старији радници који одлазе у пензију не замењују новим. Иако je просечна старост радног становништва порасла, није дошло ни до каквих негативных последица; а наднице за физички рад нису више од осталих, што значи да физичке снаге има још увек у изобшьу. Међутим, много je озбшвнија замерка та што се овим смањују радникови изгледи за напредовање. То с једне стране могке изазвати веће напоре и заиста боље резултате код млађих радника да престигну своје етарије другове, а с друге стране то може деловати и негативно, дестимулативно, смањујући изгледе код млађих на успех. Извештај закључује да старији радници имају више искуства, стрпљења, мудрости и ширине погледа; млађи се опет истину енергијом, предузимљивошћу, одушевљењем, способношћу да уче нове ствави и да се прилагођавају. Ми бисмо поставили питање шта je за економски прогрес jeдне нације боље. Ту свака земља мора имати сопствену политику која зависи и од циљева којима се у то време тежи. Ако je просек квалификованости радне снаге низак, онда по нашем мишљењу jeдно померање старости радника навитое неће бити на одмет и поетстављаће знак прогреса. Ако пак једна привреда стагнира због недовољне предузимљивости, онда he обратан случај бити повољнији. Међутим, како je кретање становништва, као што смо видели, обично изазвано краткорочним узроцима, a даје резултате тек на врло дуги рок, то je управљање њиме обично илузорно. Можда би било правилније сматрати да су кретагьа становништва примарна, тј. узрок, а економске појаве последица. То даље значи да je задатак политичке економије да решава последице кретања становништва. За једну привреду од нарочите je важности не само структура групе радног становништва, него и однос осталих трупа према радном становништву, тј. групе подмлатка до 15 година, односно групе стараца преко 65 година. Однос привредно активног и издржаваног становништва има утицаја на општи ниво производње и потрошње, односно на „благостање“ једне нације. Између 1871 и 1947 апсолутни број становника преко 65 година"се учетворостручио. Број старијих у односу на млађе попео се од 4,8% на 10,4°/о од укупног броја становништва. Издржавати ову масу непродуктивное становништва није мали терет за заједницу: Извештај je навео податке да за 1947/48 само на старосне пензије иде 265 милиона фунти, што претставльа ■ укупних издатака буцета те године. Терет расте сваке године