Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

59

ЗАКУПНИНА У СЕЉАЧКИМ РАДНИМ ЗАДРУГАМА

1) Задружни сектор обухватио je и окућнице задругара и задружне економије. Међутим из досад објављених података видимо да je скоро редовно принос на окућницама задругара био већи него на имањима радних задруга (19). 2) Задружни сектор, односно радне задруге за остваривање истих результата у производил: ангажовале су по правилу више радне снаге него што je то био случај код државног и приватног сектора. 3) Висина приноса по хектару а самим тим и крајњи успех радних задруга такође се у знатно) мери CMaibyje ако наведемо да су на задружном сектору (без окућница), упркос томе што су задруге везивале и више радне снаге него што je потребно, остэјале велике површине ораница или потпуно необрађене или под угарима. Например у 1951 утари су захватали 3,8%, a необрађене површине 6,3%, а у 1952 угари 5%, a необрађене површине 7 %■, или заједно 12% од укутших задружних ораничних површина. У исто време проценат угара и необрађених површина на државном сектору био je нетто нижи, а на приватном сектору знатно нижи (20). 4) Радне задруге су уживале повлашћенији положа) у погледу пореза и обавезног откупа. Оне су скоро стално добијале од државе помоћ у разним видовима (машине, стручњаци итд.), а поред тога, по подацима Главног задружног савеза ФНРЈ, радним задругама било je, према стању на дан 15 маја 1952, отписано дугова у укупном износу од 9.645,887.000 д, односно просечно на сваку задругу по 1,389.000 д. Када се приликом доношења оцене , о укупним резултатима и успесима радних задруга имају у виду и све горе наведене чигьенице, када се имају у виду и шихови слаби успеси у сточарству, сувише једнострана производња итд. итд., онда се намеке као закључак да се радне задруге, онакве какве су донедавно биле, и то нарочито од кад се код нас почело гтрелазити на укидање низа административних мера и на слободније деловање економских закона у нашој привреди уопште и поеебно у односу на село, нису могле афирмирати као газдинства која би имала своје економско оправдање. Не само државна пољопривредна добра него и ситна приватна газдинства показивала су се углавном продуктивными од радних задруга. Разуме се, било je и има радних задруга које су показале задовољавајуће резултате, али ако говоримо о радним задругама у целини, онда je ситуација другојачија. И зато радне задруге у већини случајева нису биле у стаиьу, све и да су желеле, да плаћају економску закупнину као што су то у последње време предлагали Љуб. Вељковић и други аутори. Оне не би имале одакле да je плате. А без тога, као и без низа других мера, није се могло рачунати на даљи напредак радних задруга, нити

(19) Статистички билтен, бр. 11/1952,

(20) Публикација Савезног завода за статистику и евиденцију бр. 48/1952 „Укупне и засејане површине у економској години 1951/1952 коначни резултати".